Moj nadimak nije oduvek bio Snegy – već Kosturče, pa Koki, zato što sam bila najmršavija u odeljenju,  još u osnovnoj školi. A onda neke hormonalni poremećaji, pa neke endometrioze i operacije. Ja ambiciozna, a zdravlje nesavršeno, i od 47 dođu 52, pa 57, i onda za 27 godina braka svake godine po dva kilograma … u najdebljem periodu života 135 kilograma žive vage.

A ja -  ma iako sam kupovala odeću veličine 56 i 58 osećala sam se super… ili bolje reći mislila sam da se osećam super… ali shvatala sam da nije u životu samo izgled važan, jer ja sam se oduvek osećala moćno i imala popriličnu dozu samopouzdanja  - već je i zdravlje veoma važno. Veliki broj kilograma, veliko opterećenje za srce, za kosti, povišeni šećeri, holesterol.

I tako skinem desetak ili 15 kilograma pa dodam 18! Znam i sve dijete… ananas, grožđe, mesečeve mene, Hjuston, Majo, pa onda različite metaboličke dijete, pa tablete koje smanjuju apetit, pa alge koje zauzimaju mesto u stomaku, pa ujutru voda i sirće, a posle 8 uveče samo jabuke, pa …. A onda i odlasci u savetovalište za ishranu.  Poslednji put su me izbacili posle 7 meseci jer su se svi terapeuti ugojili a ja nisam oslabila ni gram.

Obožavam da kuvam obožavam da pozivam prijatelje na ručak, večere, druženja… U mojoj trpezariji može da sedi 14 ljudi i da se oseća komotno…

Godinama me Lili i Smilja nagovaraju da odem u centar za pacijente sa prekomernom težinom i napravim operaciju stomaka, jer sam bila sve deblja… Ali ja se stvarno nisam osećala debelom….. putujem svuda i uvek nađem lepu i neobičnu garderobu u odgovarajućoj veličini, pa sam se i pored velikog broja kilograma uvek lepo i interesantno i oblačila.

A onda kada sam spremala proslavu  svog  50 rođendana probudim se jednog jutra, stavim kafu i pozovem Clara bolnicu i profesora Petersa, za 10 minuta zakažem termin i odlučim da sebi za 50 rođendan poklonim  vreme i posvetim se skidanju težine.

Moj život je kao brzi voz. Ustajem veoma rano i provodim više od deset sati na poslu. Odlasci u fitnes centar su napakovani u agendu sa ostalim obavezama. Posle pet godina svakodnevnih treninga i to relativno  dugo i sa veoma skupim personalnim trenerom shvatila sam da sam debela i mišićava… A bilo bi tako jednostavno … ustati ujutru odvežbati Jogu, uzeti lagani proteinski zdravi doručak sa dosta vitamina, otići sa psom u brzu šetnju sa štapovima za „Walking“ , pa onda lagana supica za ručak, i popodnevno plivanje. Kad ogladnim napravim mali snak od svežeg povrća… ali.... ali  moj život ima drugačiju konstelaciju… Na sastancima sam ponekad i po 6 sati. Pojedem osušene sendviče sa debelim slojem putera, uz put ponekad i nekoliko kockica čokolade. Ponekad uveče i ne mogu da se setim šta sam jela i koliko puta… a onda kad dođem kući otvorim frižider i utopim sav stres i svu frustraciju u ogromne količine hrane….ma sve Vam je poznato.

Operacija je komplikovana, rizična / zbog debljine pacijenata i možda poslednja šansa da se težina dovede u red. Na pripremama koje traju skoro godinu dana pored svih velikih i malih pregleda i analiza veoma veliki deo vremena se posvećuje razgovoru sa pacijentima. Shvatite da niste sami u borbi sa kilogramima. Shvatite da je lakše odreći se cigareta, alkohola pa i droge, nego hrane. Saznate da samo 2% ljudi sa prekomernom težinom uspe da  skine te neželjene kilograme.

Onda objasnim deci, mužu i porodici da sam odlučila da odem na tu veoma komplikovanu operaciju smanjivanja stomaka. Objasnim im da znam da je rizično, i da preuzimam za sve posledice odgovornost na sebe. 
Odlazak kod psihijatra na razgovor o tome zašto želim da oslabim je bio veoma interesantan. Pa naravno zbog zdravlja... samopouzdana kakva jesam, imala sam osećaj da izgledam kao Angelina Joli.

I sve prođe super. Oporavak je fantastično brz i rezultati su veoma vidljivi, već posle desetak dana. Topim se kao komadić butera na toploj ringli… Ali shvatam da se sve više bavim  sobom. Operacija je jedno, ali potrebno je dosta vremena za nove navike u ishrani. Pojedem dve kašike supe i sita sam. Ne pada mi na pamet da otvorim frižider.

Želela sam da oslabim oko 20 kilograma a na kraju sam oslabila oko pedeset. Svu odeću sam dala da se proda u dobrotvorne svrhe, za gladnu decu u Africi.... ne samo fizička metamorfoza kroz koju sam prošla nego i ono što sam naučila o sebi je bilo veoma interesantno i možda može pomoći svakome ko želi da oslabi:

• Svaki proces počinje donošenjem prave odluke!
• Za sve uspehe u životu su najvažnije tri stvari: disciplina, disciplina i disciplina !
• Iako mislimo da smo pametni ponekad nam je potrebna pomoć eksperta i zato je pametno potražiti je u pravom trenutku. Potražiti pomoć nije znak slabosti!
• I kada oslabimo i izgledamo tanušno i krhko svi naši problemi su tu, pa je važno da shvatite da i kada dovedete svoju liniju u red možete zapasti u „post-trijumfalnu“ depresiju, jer svi ostali problemi i dalje postoje: nezadovoljstvo partnerom, finansijskom situacijom, porodičnim odnosima ili poslom.
• Mislila sam da se osećam fantastično sa svim svojim kilogramima ali kada sam oslabila shvatila sam da se osećam još bolje, još srećnije i zdravije i pokretljivije.
• Osećaj je fenomenalan , uđeš u prodavnicu i uzmeš iz regala broj 42 i komad odeće izgleda super na tebi.
• I dalje uživam u večerama i ručkovima sa prijateljima ali  jedem manje, sporije i kontrolisanje.

Prošle su tri godine od kada sam oslabila. Ponekad kada čekiram kofere na aerodromu shvatim da sam uvek i u svakom trenutku nosila dva kofera sa po 25 kilograma sa sobom... Kada vidim gojaznu osobu poželim da joj ispričam svoju priču. Ponekad to i učinim. Dve meni relativno nepoznate osobe su posle razgovora sa mnom odlučile da odu u savetovalište. Jedna je već operisana i veoma srećno je izgubila veliki broj kilograma.

Čitam i dalje literaturu na temu slabljenja, ponekad i po koji blog. Shvatam da je među ljudima koji su oslabili ljudi koji su srećni i zadovoljni, ali da ima i onih koji su ogorčeni, možda zbog toga što to nisu još pre uradili, ili iz nekog drugog razloga. 

Posmatranje u retrovizor, ili posmatranje prošlosti i refleksija na nešto što je prošlo je važna, ali ne treba traćiti vreme na prošlosti. Gledajte napred i naučite da prihvatite stvari koje ne možete da promenite, a aktivno menjajte ono što možete.

Ne samo hirurška intervencija, već i  moja porodica i prijatelji su mi pomogli mnogo da dođem do svog cilja. I ne samo to, važno je da prihvatite sebe, da oprostite sebi greške koje ste pravili u prošlosti i da gledate optimistično u budućnost. Ne samo kada je u pitanju višak kilograma, jednostavno za sve… 

Najlepše od svega je da je veliki broj mojih prijatelja inspirisan mojim uspehom svako za sebe pronašao put da dođe do željene težine. Maja je to učinila samo pravilnom ishranom, vežbanjem i disciplinom, Peđa izbacivanjem ugljenih hidrata iz ishrane i dugačkim šetnjama.

I tako svako za sebe, ipak smo uspeli pomažući jednim drugima da dođemo do ispunjenja nekih nama važnih ciljeva. Moj izbor nije najbolji i nije recept za sve, ali svako može da pronadje svoj najbolji recept.
I da Vam kažem, nije baš lako, ali isplati se pokušati i ako sam uspela ja, zašto ne biste i svi Vi?