I šta da Vam kažem – bez obzira što u takvim situacijama treba da pomognem klijentima da ponovo pronađu motivaciju da rade na sebi i sledećem koraku u karijeri i mene je ta situacija žestoko lupila... i nisam htela da dodirujem tu temu sve dok se stvari ne stalože i dok ne prevaziđem subjektivnost da pišem o toj temi... ali evo sada mogu...

Znate onaj osećaj kada mislite da ste fenomenalni u onom što radite i da Vas to ispunjava zadovoljstvom i onda se ukaže prilika da napredujete i učinite sve što je u vašoj moći da nastupite kao pravi i odgovarajući kandidat ... i onda Vas potapšu po ramenu i objasne da su se iz tog ili onog razloga odlučili za nekog drugog iz vašeg tima, susednog tima ili za nekog eksternog kandidata.

Ponekad su argumenti pravi, objektivni, ali čak i tada svakome teško padne da proguta knedlu i prihvati negativni odgovor. Na sreću, ima divnih lidera koji Vam iskreno objasne šta su razlozi i ako je razlog Vaše znanje, iskustvo ili nivo na kome ste, imate super priliku da se dalje razvijete i iskoristite prvu sledeću šansu da dobijete unapređenje.

Ponekad su razlozi za neunapređivanje negde drugde. Politički - ili je neko drugi bio aktivniji, sposobniji, imao je bolje preporuke ili jednostavnije bio malo simpatičniji od vas.

Moj savet je da u takvim situacijama ako je iole moguće iskreno porazgovarate sa svojim pretpostavljenim ili liderom koji je doneo odluku, objasnite mu da ste pomalo razočarani i zamolite ga da Vam objasni šta je razlog da Vaše interesovanje i kandidatura nisu uzeti u obzir.

Znam, ako je vaš lider loš lider, a takvih ima koliko volite zaboravite na taj razgovor. Ako je iako moguće nikada nemojte da radite za mizerne ljude... mi smo u psihologiji rada učli da se najviše razvijamo kada radimo sa nemogućim ljudima, po principu: „Ono što me ne ubija čini me snažnim“, ali ja se lično ne slažem sa time i mislim da sa obzirom da na poslu provodimo i po 8-11 sati važno je u kakvom okruženju radimo i kakve su nam kolege i pretpostavljeni.  

Ako dobijete feedback saslušajte ga pažljivo (shvatite to jer bismo u tom slučaju imali samo jedno uvo a ne dva! ) i zato imamo samo jedna usta! Zato slušajte pažljivo šta Vam odgovaraju ne pokušavajući da se branite ili pokažete neslaganje sa onim koji Vam daje feedback ). Kada saslušate sve, zahvalite se na „feedback - u“. Ne reagujte odmah! Kad se malo ohladite i staložite promislite još jedan put da li je to tako? Ako ste sličan feedback dobili još neki put razmislite dobro i shvatite da Vas tako doživljavaju, kolege, pretpostavljeni, vaše okruženje. Da li je to za Vas OK? Ako nije pokušajte da se promenite, razvijete , usavršite... Ako ste nemotivisani, porazgovarajte sa nekim u koga imate poverenja i čije mišljenje poštujete. Najbolje bi bilo neko sa kojim imate dobre odnose i sa kim možete iskreno da porazgovarate i priznate da ste razočarani i pomalo frustrirani.

Osim toga, bez obzira šta se u međuvremenu isplanirali, pokušaje i dalje da posvetite još više pažnje svom sadašnjem poslu i pokušajte da budete brilijanti u njemu. Ako je situacija na radnom mestu burna i ima dosta neizvesnosti potrudite se da budete lojalni i ponašajte se prema kolegama baš onako kako biste Vi želeli da se oni ponašaju prema Vama. To ponekad nije baš jednostavno ali pokušajte. Jer Vi ste odgovorni za Vase ponašanje i svako je odgovoran za sebe. Iz mog dugogodišnjeg iskustva „vernost“ i ljudskost su na kraju priče uvek bili nagrađeni. Osim toga važno je da budete ponosni kada se pogledate u ogledalo i vidite nekog dostojanstvenog koji ima svoje vrednosti!

Pored toga u vremenima koja su burna umesto tračarenja sa kolegama i ogovaranja mnogo je pametnije okrenuti se sebi. Raditi na sebi, na nekom usavršavanjum, učenju novog jezika. Na taj način ćete se zaštititi od neprijatnih razgovora i ujedno steći neku novu veštinu koja će Vam  biti od koristi prilikom sledećeg kandidovanja za neki viši posao.

Znam da Vas interesuje da čujete moju priču do kraja. Na mesto za koje sam bila zainteresovana došla je eksterna kandidatkinja. Bila sam pomalo frustrirana kada sam shvatila da je to bio jedini adut koji je imala u odnosu na moje iskustvo i kvalifikaciju. Posle prvih dana koja su bila puna razočarenja, potrudila sam se da joj ipak omogućim dobar početak. Bila sam fer prema njoj. Pošto sam već bila iskusna u poslu koji sam radila prijavila sam se za

Master studije  na jednom čuvenom Londonskom Univerzitetu za Coaching i Mentoring. Moj tadašnji šef je shvatio da sam i pored toga što sam preskočena u unaređenju ipak lojalna i verovatno ga je čak i po malo grizla savest zbog toga, tako da me je bez reči podržao da dobijem Stipendiju za Master. Moja firma je platila sve troškove oko Mastera i dala mi na raspolaganje slobodne dane, za ispite i obavezna predavanja. Izabrala sam projekte koji su doprineli daljem razvoju naše organizacije. U međuvremenu sam odlučila da konačno dovedem svoju težinu u red i posvetim se ostvarivanju nekih privatnih ciljeva pa sam za poslednje tri godine završila Master u Londonu i oslabila oko 50 kilograma. Hm, ma osećam se moćno! Pre dva meseca se ukazala prilika i oslobodilo se radno mesto mnogo više od onog za koje sam bila zainteresovana pre tri godine. I tako.... šef mog šefa je jednog dana došao u naš biro i pitao me je da li sam zainteresovana za taj posao?

Ako hoću da budem iskrena malo sam se osećala kao „pokondirena tikva“ i skoro sam rekla – „Ne“, a onda sam se ipak nasmešila i zahvalila na ukazanom poverenju i prihvatila tu mnogo višu poziciju.

Kada Vas predlože za unapređenje imate mnogo veću podršku od lidera i mnogo Vam je lakši početak u novoj funkciji. I evo me već dve nedelje na novom poslu... u istoj organizaciji, na mnogo većoj poziciji...

Vozim kući sa posla i svuda oko mene je gužva na putu...

Slušam radio Basilisk, našu lokalnu radio stanicu i flertujem u gužvi sa jednim dobrim frajerom koji sedi u automobilu paralelno do mene .... ma u stvari ne flertujem... On misli da flertujem jer se smeškam a on mi uzvraća, a ja se smeškam se jer shvatam da sam zahvaljujući neunapređenju doterala liniju, završila master i posle tri godine dobila mnogo višu funkciju. Ali i flert prija, pa i u mojim godinama... / eto „kasne tridesete“....

Smeškam se i shvatam koliko je moja mama u pravu kada kaže: „Snežana, sine polako ne juri karijeru: karijera nije trka na 100 metara već maraton. Budi pametna, rasporedi snagu, važno je da učestvuješ, stigneš do cilja i uz to budeš zadovoljna i srećna“.... U pravu je moja mama, stara i mudra!

I uz to još i ovo kad posmatram ljude oko sebe shvatam da je mnogo važnije od toga da se dobije posao - da se posao zadrži i radi sa zadovoljstvom....
I shvatam da je za mene uspeh: nije mi važan aplauz, uspeh je za mene osećaj zadovoljstva i ispunjenosti onim idealima koje realizujemo i ostvarujemo... i tako svakog dana kada ustanemo bacimo pogled u ogledalo i pomislimo... danas se osećam kao balska princeza....

Mislim da sam postala dosadna, jer nikog od Vas ne interesuje u stvari dalje priča o mom unapređenju već priča o tome kako sam smršala više od 50 kilograma i postala prava riba....

E pa o tome u sledećem Blogu....