Sedim kod frizera i čekam da dođem na red. Pijuckam kapućino i uživam u prelistavanju časopisa koje inače nikada ne kupujem, ali sa uživanjem prelistavam na primer dok čekam da dođem na red za frizuru….

U jednom časopisu mi zapada za oko jedna sredovečna ženica. Sićušna i krhka (o kako izgled može da prevari!), sa bob frizurom, dugačkim ravnim šiškama i velikim sunčanim naočarima: naravno Ana Vintur.  I naravno odmah se sećam…  od 1988. šefica Voguea. Rođena 3. Novembra 1949. godine u Londonu. Ćerka Profesora Prava na Harvardskom Univerzitetu, odrasla u krugu izdavača, tate i maćehe. Ana rano, sa samo 16 godina napušta elitnu školu i nastavlja obrazovanje uz posao u čuvenom Londonskom Herodsu.

Prve korake u svetu mode pravi sedamdesetih kada kombinuje slike Renoara i Monea sa modelima i Go Go čizmama. Kao Šef redaktor objavljuje i štampa 2007 do sada “najdeblji” Vogue sa 832 strane.  Ona postavlja i diktira modne trendove i u Njujorku važi za nezvaničnu gradonačelnicu. Pod njenim uticajem i uz njenu podršku dostižu vrhunac popularnosti Džon Galiano (za Christian Dior ) i Michel Kors. Podržava mlade dizajnere i Aids projekte i pored svega je kurator Metropolitan Muzeja u Njujorku. Bila je inspiracija Laurena Wajsenberga za Film : „Đavo nosi Pradu“.

Sredinom osamdesetih do kraja devedesetih  je u braku sa dečjim Psihologom Devisom Šaferom sa kojim ima dvoje dece : Čarlija (29) i Katarinu (27).

Pored Aninog karakterističnog oštrog boba sa dugim šiškama i velikih sunčanih naočara, Anu karakteriše njen perfekcionizam, oštar pa i pomalo grub karakter diktatora, samouverenost koja prelazi u aroganciju. Sa svim tim osobinama je povezana samodisciplina, rad, i stalno usavršavanje i fantastična socijalna strateška mreža.

Da li je to ujedno i spisak osobina koje su važne za uspešnu i uticajnu ženu? Moj odgovor je DA ! I mada se u dubini duše ne slažem i ne podržavam to, na žalost to je tako…

Postoje stvari i osobine koje su danas « Need to have » : i to je baš ono o čemu smo govorili i osobine koje su « Nice to have », ali na žalost ne od nepresušnog značaja kao: Podrška kolegama, humana socijalnost ili empatija. Teorije govore o tome da je to veoma važno za trajnu uspešnost, ali na žalost praksa to još ne pokazuje. Ako posmatramo uspešne i uticajne žene, krase ih uglavnom druge osobine, umeća, veštine i karakteristike.

Na neki način se divim Ani, njenom uspehu i influenciji a sa druge strane se stvarno pitam da li mi žene moramo da budemo kao Ana da bismo postigle uspeh i bile uticajne ? I na trenutak razmišljam i o drugim uspešnim ženama poput Margaret Tačer, Hilari Klinton, Angele Merkel, Marise Majer…

Sve su pomalo slične : veoma jake ličnosti, samouverene, stroge prema sebi i drugima, spremnije da kritikuju nego da pohvale, da su bile saosećajne i empatične radile bi verovatno kao dobrovoljke  u dobrotvornim organizacijama. Na žalost tako je kako je… i jedino takve mogu da isplivaju na vrh i pokušaju da se suprotstave konkurenciji, uglavnom muškoj ....

I zato ako ste na putu da postane uspešne razmislite dobro da li ćete kolegama doneti za doručak kiflice sa šunkom i sirom koje ste spremili sinoć na brzaka ili ćete sebi kupiti novu Prada Tašnu i samouvereno doći na posao praznog stomaka usput kritikujući asistentkinju koja je zaboravila da vam zakaže termin! A ako ste inovativne, hrabre i smele uradite i jedno i drugo. Budite one koje će dati smernicu budućim uspešnim ženama. Ma hajde da najpametnije i najsposobnije među nama pokažemo da je moguće biti uspešan, pametan, uticajan i moćan i uz to ostati osećajan, pravedan dobar i iskren. Ja verujem da je to moguće i već radim na tome. A šta je sa Vama ?