Tako početkom osamdesetih provodim sate pripremajući predavanja i prezentacije. Onda odlazim na misu u lokalniu crkvu i slušam našeg to jest njihovog katoličkog popa kako samouvereno govori po ceo sat i svi ga slušaju sa odobravanjem i oduševljenjem....

Onda rauzmišljam ko me oduševljava kao predavač i počnem da mislim šta je najvažnije :

1. Tema: Važno je imati nešto pametno da kažeš na tu temu....  Ako nemaš šta da kažeš na tu temu, nemoj ni da pričas.... ponekad je hrabrije reći ne - nego da!

2. Najvažnije je zabaviti i  informisati publiku ili audijenciju. Nikako se predavanje ne sme iskoristiti kao platforma za prodaju nekog produkta.

3. Razumeti ko sedi u publici i govoriti njihov jezik, pratiti njihova razmišljanja i jos bolje znati sta su njihove vrednsti – jednom rečju, veoma važno je poznavati publiku ili znati ko sedi u publici.

4. Biti odgovarajuće obučen. Ako držite predavanje poljoprivrednicima, pogrešno je doći na predavanje u odelu i sa kravatom.

5. Izaberite, ako možete malu, prijatno prostoriju.

6. Ne pokušavajte da imitirate druge predavače ali učite od drugih.

7. Vežbajte i usavršavajte se svakodnevno - neko pametan je rekao: “Ako ne vežbam jedan dan -  osećam da nisam vežbao, ako ne vežbam dva dana to osećaju i moji kritičari.

8. Pokušajte da budete prvi medju govornicima i pokušajte da izbegnete da govorite posle rucka, izmedju 1 i 3 kada su svi slušaoci umorni i kada im je koncenracija slabija.

9. Naučite da ispričate priču, a ne da iznosite informacije i činjenice.

10. Budite  autentični i iskreni.

Tako ćete zaslužiti aplauz i biti često pozvani kao omiljeni predavač ili govornik na bilo kojoj vrsti skupova...