Nikada svaka stvar neće biti na svom mestu i nikada neće sve biti u redu. Ili možda i sada jeste sve u redu, ali nama se čini da to nije dovoljno?

Stanite na trenutak. Postavite sebi pitanje „Da li sam srećna?“.  Ako ste rekli da niste, onda ste neskromni, ako ste se dugo premišljali, i dalje ste neskromni. Čekajte, šta vam je tačno potrebno da kao iz topa odgovorite „Da, srećna sam“? Verujte, vrlo malo. Vrlo malo koje znači puno.

Ako ste zdravi – srećni ste. Ako ste uspešni u poslu – srećni ste. Ako imate prijatelja – srećni ste. Ako imate nekoga da vas voli i vi volite – srećni ste. Ako ste optimisti – srećni ste. Ako ste pozitivci, nasmejani, još uvek dete, ako ste druželjubivi, avanturisti, ako volite život, ako posmatrate prirodu, ako volite sebe... I mogla bih tako da nabrajam do sutra. Nešto od toga biste sigurno bili. I dovoljan je jedan razlog da kažete da ste srećni. Jedna žena poseduje sve ovo, pa kaže nije srećna. Dobro onda,  šta ti fali?

-    Fali mi sigurnost. Fali mi garancija da će ta sreća trajati. Ako može zauvek…

Oh, da. Kako to? Svesna si svoje sreće i plašiš se da je ne izgubiš. Verovatno znaš  da ono čega se najviše plašiš brže i privučeš.

-    Znam. Ne bojim se uvek, samo ponekad…  

Da, praviš se blesava. Kažeš da se ne plašiš ničega, a u dubini duše nešto te kopka. Grebucka. Nešto ti ne da mira.

-    Da. Nemir. Često se dešava da sam nemirna, a da ne znam zašto.

To je podsvest. Opominje te za nešto. Plašiš se nečega – neurađenog, nedovršenog, pogrešno urađenog, neupućenog ili prosto se plašiš nečega do čega ti je stalo. Nemir je normalna stvar. Dešava se svima. Kada nemir nastupi, zapitaj se šta te muči. Uđi u svoju podsvest. Možda sve i nije tako strašno. Moraš sebe upoznati. Moraš sebe testirati. Istražiti. Moraš sebe ubeđivati, terati, mučiti, paziti. I možda sve to u jednom trenu.  NE POSTOJI GARANCIJA ZA SREĆU. Ne postoji. Niko na ovom svetu ne može biti siguran da će ono što danas ima, imati zauvek. Ali sreću možeš da čuvaš. Tako što ćeš da je ceniš. Jel znaš kako?

-    Tako što ću biti srećna ako se probudim zdrava i ostali klišei, znam.

Nije to kliše. To je istina. To je suština. I to je jedan od primera kako treba ceniti sreću. Postoji još mnogo drugih. Ali pustiću te da sama naučiš kako se to radi. Jer, život će te naučiti. Ti budi uvek fer prema njemu, iako ti se čini da on nekada nije. 

-    Život nije pravedan.

A da li si ti pravedna?

-    Jesam.

Možda u većini slučajeva jesi. Možda si nekada nesvesno nepravedna. Ili nekoga nenamerno povrediš. Jer prosto nemaš izbora. Ali ne možeš sa sigurnošću reći “Jesam”. Ne možeš znati. Kako definišeš život?

-    Ah, sad. Ne znam… Možda bih rekla da je život kratak period u kojem svi umremo na kraju.
Zašto misliš da je kratak? I to zavisi od tebe. Za nekoga je veoma dug, jer ga živi. Ne životari, nego živi. Neki ljudi život žive kao tri života. Misliš da je nemoguće? Veruj mi, poznajem takve ljude. Sve je u toj tvojoj razmaženoj glavi. Ako imaš sve, a opet ti to nije dovoljno, zapitaj se da li pravedna?  I skoro sam čula jednu rečenicu, koja je prava definicija života.

Život je konstantno prilogođavanje na promene. Veruj, ništa drugo.