Ako zavisnost definišemo kao fizičku, psihičku i tolerantnu, neosnovanu potrebu za nečim ili nekim, onda slobodno mogu reći da smo nas dvoje postali zavisnici od Slagalice. Ukoliko imamo bar par minuta slobodnog vremena, ili pak nemamo pametnija posla, mi se latimo telefona i započinjemo novu igru. Ne znam kako je sve to počelo. Nije da smo neki verni pratioci tog starog porodičnog kviza, niti imamo neke kompetitorske ambicije. Sve je došlo nekako spontano.

I danas, mogu vam reći da sam po pitanju opšteg znanja poprilično zadovoljna, upravo zahvaljujući gore pomenutoj Slagalici. Svakako je korisnija igrica od mnogih popularnijih, i čak igranje iste smatram pameto utrrošenim vremenom. Sve dok je smatram igrom,a ne izvorom znanja. 

Ovakva je stvar sa rođendanskim poklonima - ako imate puno para, imate i puno mogućnosti. Uglavnom nije potrebno da detaljno poznajete slavljenika, da biste izabrali poklon koji će mu se dopasti. Širok je spektar vaučera, kupona i slobodno kombinujućih poklona, da ne biste našli bar nešto što će se dopasti slavljeniku. Proizvođači su na sve mislili.

Po devizi ’što je džabe i Bogu je drago’ niko učtiv neće odbiti skup poklon. Da se ogradim, sećajući se primera dečka koji je devojci poklonio novi Audi,kao znak izvinjenja što je objavio njene gole slike u trenucima besa-poklon NIJE SREDSTVO. Poklon je konduisana emocija u materijalno stanje. Eto, kratko i jasno. Ne treba čekati rođendane, praznike i posebe prilike da biste nešto poklonili. Zaboga, treba vam samo malo mašte, para i trenutak pažnje, da biste nekom ulepšali dan nekim poklončićem. 

No,da se vratimo mi na rođendanske poklone. Recimo,da nemate novca, a dobro poznajete osobu, to je nekako idealna situacija. Suština je u pikiranju stvari koje se dopadaju primaocu poklona. Da li je to upiranje prstom u torbu u izlogu, prilikom obične šetnje, komentarisanje knjige koja je osvojila ovogodišnju Ninovu nagradu,ili izrazito negodovanje što je tog dana zatvorena poslednja fabrika za pravljenje pisaćih mašina, sve što treba da uradite,jeste da budete samo malo pažljivi. Ako postoji nešto bolje od skupog poklona, to je personalizovan poklon. Možda je to sitnica, već demode, ili izlizana fora, ali slavljeniku će definitivno biti drago da ste taj poklon izabrali baš po njegovom ukusu. Ne zaboravite mašnu!

Kada je ušao u moju sobu sa velikom četvrtastom kutijom, nekako me je to podsetilo na otvaranje poklona na Božićno jutro u onim američkim filmovima. Kutija je bila upakovana skoro pa simetrično,sve po linijama,sa brdom selotejp trake, što me je nekako nateralo da se nasmejem, obzirom da od muškarca stereotipno ne očekujemo tu prefinjenost i strpljenje. Delovao je uznemireno dok mi je predavao pisamce,koje je ’trebalo da sadrži naznake koji je poklon u pitanju’.

Dok sam ja čitala redove i redove, on se mučio sa glomaznim poklonom, i napokon ga stavio na moj krevet. I to je bilo to. Osoba koja vas izistinski poznaje, neminovno neće pogrešiti u ovako važnom trenutku. On, koji zna da ja vrlo cenim stvari u retro fazonu, i da sam strastveni pisac, našao je zlatnu žicu. I dok se moje čitanje približavalo kraju,moje lice je govorilo da ne samo da sam prijatno iznenađena, već i da je on uspeo da mi ostvari jednu od mojih davnih želja. 

"...E pa to malo crno mače je takodje mjauknulo da želi jednog dana da napiše i objavi knjigu. Zato ti poklanjam ovo, da ti pomogne u toj nameri....". Bila je to najlepša pisaća mašina na svetu.