Mi nismo mnogo drugačiji od prvih ljudi - Adama i Eve. Iako nas je evolucija oblikovala, naučila značaju vatre, točka i moderne tehnologije, neke stvari nikada nismo uspeli da eradikujemo - radoznalost i glupost. Stvari koje su nam zabranjene ili nedostupne samo su štap koji nas, grizlije, uporno bocka. Nije da nam to teško pada na kraju krajeva,vadimo se na to da je ljudski grešiti. Ali vi, kao i ja, znate da je najstarija laž na svetu upravo  ’Izvini neće se ponoviti’.

Verujem u dobro u ljudima ali to ne znači da je svaki čovek sam po sebi dobar. Onaj ko ’ume da oprosti, ali i ne i da zaboravi’  nije ništa drugačiji od onog ko ne ume da oprosti. Sebi uvek najlakše opraštamo greške. Popravićemo se-obećavamo. Takav stav direktna je posledica propusta iz detinjstva-nismo kažnjavani za svoja loša dela. Sva literatura vaspitanja dece ranog uzrasta reći će vam isto-učite svoju decu na vreme šta je dobro a šta loše. Vidimo li dete da se približava utičnici, pljesnućemo ga po šaci i reći da je to Pec Pec i da je opasno to da dira. Isto ćemo reagovati ako se odvaži da dotakne vruću ringlu ili oštre predmete. Uprkos tome,svesni smo da čovek najbolje uči na svojim greškama tako ni dete neće moći da odoli iskušenju,već se samo onda kada oseti bol i posledicu svog postupka napokon shvatiti da je to što je uradio bilo loše.  Bol kao intermedijer ove pouke bio je dovoljan stimulus  da ono jednom zanavek nauči lekciju. Ne pipati! Druga je stvara, ako dete želi da pipne oštro/vruće/opasno iz nekog inata ili čikanja,i tu mu samo jedna mera može biti dovoljna da nauči-kažnjavanje. Ako se ustruči da se ogluši o vašu izričitu naredbu da nešto ne radi,a pri tom posledice njegovog postupka nisu dovoljno ubedljive,onda mu zaista morate jasnim rečima i delima pokazati šta se uradilo. Da li će to biti glasna pridika, fizičko kažnjavanje ili pak neki drugi neinvazivan metod,na vama je da procenite, jer težina greške nosi i težinu posledica . Ali vrlo je bitno da dete oseti da to više ne sme da radi. Dovoljan je samo jedan propust, da dete oseti ’da se izvuklo’, i vrzino kolo bi moglo da započne. A to je ono što ne treba da se dogodi. 

Kada malo odrastamo, priča biva kompleksnija. Ne samo da nemamo autoritet,već izgrađujemo i svoj karakter,odbojnost ka pokornosti,egoizam i neposlušnost. Više niko nema prava da nas lupi po šaki i kaže Nemoj ovo ili ne smeš ono, jer nam postaje smešno. Računamo i na samokontrolu i činjenicu da smo već dovoljno naučili iz svojih prethodnih grešaka. Ali nažalost daleko smo od toga da nam ne treba kažnjavanje. Propusti u vaspitanju i obrazovanju mogu u nama razviti bunt i nepoštovanje autoriteta. Toliko da idemo u krajnost. A ono što je najtužnije koristimo se rečju ’Izvini’,misleći da smo se izvukli. Ne,lako je reći izvini. Teže je to isto ne ponoviti. 

Kada kažete ’Izvini’,recite to iskreno. Ali uvek budite svesni da to izvini nosi sa sobom i cenu-da se to NE SME ponoviti. Naučite na vreme da se sve greške kad tad plate,i ne verujte svakom pokajanju. Ljudi znaju da lažu.