Jednu trećinu života čovek provede u spavanju, a ako spavanje nema apsolutno vitalnu funkciju onda je to najveća greška evolucije ikada načinjena… I zato, ako ste baš ovog jutra rešili da nakon mnogo neprospavanih noći, spavate duže,to je sasvim u redu. Ali nemojte dugo da se izležavate. Samo na par metara od vas dešava se - život.

Jedno od prokletstava ovog grada je da je izolacija luksuz. Čovek je osudjen da uvek bude deo kolektiva, i upravo iz tog razloga, on očajnički traži kutak za sebe. U milionskom gradu, gde su stanovi mali, autobusi puni, a ljudi glasni, ambiciozno je zahtevati mir, tišinu i sopstveni prostor. Sticajem okolnosti kao zaštitni mehanizam razvila se tolerancija, ili što bismo prosto rekli-kvalitetni komšijski odnosi. Opet,kada u nama preovlada osećaj otudjenosti želimo da se povučemo i da imamo svoj mir,što je naravno vrlo,ponavljam vrlo teško. I onda se setimo-ako ne možeš da ga pobediš,pridruži mu se. 

Ništa ne može privući toliko ljudi na ulice grada kao lepo vreme. I besplatno deljenje sladoleda naravno. Dovoljno je samo kročiti an trotoar i videti ceo mravinjak,a svaki mrav priča je za sebe. Dok jedni psuju sebi u bradu i čekaju ’prokletu,raspalu ’ 48-cu,drugi staju u red za dnevne novine,treći pričaju preko slušalica telefonom i zbunjuju ljude,a svi ostali negde nekome idu,vi gledate tu zajednicu, i ne možete a da se ne nasmejete. To su sva lica ovog grada,ljudi Beograda.

Onaj ko nikada nije išao nedeljom na pijacu i kupio sveže rotkvice od debele bakice, on ima tu nesreću da još nije iskusio šta je život. Medju tim tezgama se provlači svaki naglasak ponaosob,mešavina mirisa i boja cveća, priče ljudi i smeh onih raspoloženih. Sve vrvi od života. Cenjakanja,plastične kese i ljudi. Urbani  život nije samo skup dešavanja dekorisan kvalitenim noćnim životom,niti je sačinjen od gala svečanosti,tržnih  centara i betonskih staza-urbani život je daleko zabavniji. Rećiće te da nemate vremena,volje ili para da istražujete,ali istina je-sve se dešava na samo par metara od vas. Koliko je to smešno.

Učinite sebi uslugu i stanite bez ijednog jedinog razloga prekoputa Terazijske česme. Baš tu ćete videti sve ljude Beograda- one koje sede u Moskvi i degustiraju najskuplje dezerte;one koje prodaju prošlonedeljne novine tik ispred pasaža ne bi li zaradili minimalac; videćete turiste koje ne znaju da izgovore ’Knez Mihajlova’ a znaju da je tu negde.Videćete ljude svih uzrasta koji se svakog popodneva okupljaju da razmenjuju sličice fudbalera; tu će proći i ljudi iz unutrašnjosti,nadajući se da će ući u pravi autobus i doći do svojih rodjaka u gradu. Nećete mimoići ni studente koji hrle ka Zelenom vencu i pričaju o miru u svetu ili o poskupeloj menzi. Neko od prosjaka sa kraćom nogom,šestim prstom ili gangrenom će vas zamoliti za dinar. Ili možda dva. 

Brzo ćete se navići na betonsku livadu. Ljudi če vam se činiti lepim i naročito visokim. Ponekada će vas okrznuti ramenom u prolazu,reći da se pomerite sa vrata autobusa ili vas ignorisati kada im postavite pitanje. Ali,nikada ne zaboratite-vi ste deo mravinjaka.