Samo smo počeli da bežimo sa ulica, pokušavajući što pre da se sakrijemo, ne razmišljajući ni o čemu. Onda smo zastali ispod “ krova “  nad glavom, bez kišobrana u ruci i shvatili kako će narednih nekoliko meseci ovo biti naša svakodnevnica. Razmišljamo o kupovini gumenih čizmica, novog kišobrana ili kabanice kako bi se sačuvali; ali od čega??? Niko se nikada nije zapitao! Zašto se izgubilo ono prvo jesenje radovanje , hodanje po kiši, lagano mirno hodanje kada pokušavamo zapravo da uživamo u svakom koraku i da uspostavimo sopstveni mir , onaj osećaj kada kao malo dete gazimo po baricama i jednostavno se samo SMEŠIMO. O tome niko nije razmišljao, to verovatno niko nikad nije uradio. Iskreno da Vam kažem, JA JESAM! 

Verujte mi na reč, mnogo je lepše, prirodnije i jače,  nego  nekontrolisano i nesvesno bežanje sa ulica. Ali šta se to desilo sa nama? Gde su sve one sitnice kojima smo se radovali kada smo bili deca? Kako nam je tada bilo potrebno jako malo, a sada nikad dosta! Generacije su dolazile i prolazile, vremena su se menjala, poslovi kojima se bavimo postaju  sve teži i zahtevaju puno napora i ulaganja sebe u svakom smislu; način života je postao sve brži, hrana sve lošija, a šta mi uspevamo da učinimo za sebe? Da li mislite da je 5 do 8 sati spavanja jedino sto možete da pružite vašem “JA” , vašem biću, organizmu, Vašem SRCU! Razmislite o tome.

Razmišljajte o tome čime možete Vašu dušu da nahranite, Vaša čula da probudite i sebe nagradite! Za početak, izaberite svoj kutak (ukoliko ga još uvek nemate) i razmislite o stvarima koje vas čine srećnim, šta volite da radite (pored vašeg posla), šta vas veseli i čini potpunim, u čemu zaista uživate. Kada to otkrijete, onda se trudite da to negujete i razvijate kod sebe. Naučite da u toku dana imate vreme za sebe i svoje male rituale koji Vas, takođe, čine srećnim. Posvetite se sebi, ali iznutra. Negujte sebe. Verujte u sebe i svoje mogućnosti. Budite zadovoljni i malo po malo, iz dana u dan, kako vreme prolazi, sasvim slučajno ćete uhvatiti sebe kako sa osmehom na licu koračate niz ulicu.

A to je neprocenjivo!