Isplaniraš tako vreme za lude noćne izlaske, vreme za učenje, vreme sa dragim, vreme za posao, vreme za sebe...

A onda te život časti sa „dve crte“. Život, sudbina, nešto od toga i to ti opasno naruši planove. Sve ti se sruši pred očima... Sve ode u prahu i pepelu... Zašto baš sad?! Planirala si možda da čekaš do tridesete? ZAŠTO??? Na to ne postoji jednostavan odgovor. Pazila si, brojala si dane, sve je bilo kao i obično. Kako god, čestitam, dobila si „dve crte“! A on? On je u oblacima kao da je dobio na pokeru u Vegasu. Prikucan osmeh na licu koji ne planira da promeni. Da li je normalan?! Pošto od njega nema koristi,ko je drugi tu nego drugarica. Ništa bolja situacija. Počinje da se guši u suzama, a glas joj se menja u nepodnošljivo piskavi od sreće. Ma šta im je svima?! Besna si.

Razmišljaš o tome kako te cika i vriska teraju da skočiš kroz prozor, miris pelena tera na gušenje, a fleke od hrane da ne spominjemo. Gnušaš se pomisli da jednoga dana ko tvoje prijateljice/poznanice, počneš da dodaješ po 20 slika dnevno svog mezimčeta u različitim pozama po društvenim mrežama (i nemoj, to užasno iritira veliku većinu ljudi na planeti!). PANIKA! Svačije mišljenje već znaš sem svog. Udalji se malo od „ludaka“ kako bi se konektovala sama sa sobom... Ajmo sad,lagano...

Da li će te „dve crte“ okrenuti tvoj život naopako ISKLJUČIVO od tebe zavisi. Ako dozvoliš hoće i te kako. Ključna reč: ORGANIZACIJA! To je jedino što te može spasiti parališućeg straha od gubljenja sebe. Da li pamtila, da li pisala, ne bitno je, mada je meni lično draže ono staro „Pametan piše, budala pamti“. I sasvim lepo funkcioniše... I nema onih strahova tipa „Kako ćemo, šta ćemo“ ako je jedan bitan faktor tu da te uhvati za ramena i povuče unazad kad te stomak bude vukao na dole... ON! A i da nije, možeš ti to i sama, zato što si ŽENA i to je sve što treba da zapamtiš i uvek znaš, jer ćeš se tada setiti da možeš sve!

Čestitam i srećno... kad tad bi te čekalo.