Počneš vezu onako kako to obično biva. On je divan, čaroban, pažljiv. Od samostalne cice pretvori te u cica macu koja samo prede, mazi se i ima za cilj samo jednu stvar: Voleti ga kao da je BOG! Bog, mužjak, njegova reč je prva i poslednja, zakon. I sve funkcioniše savršeno, dok ne prođe "rok" od 2 godine.

Da, onaj "rok" za koji psiholozi kažu da potpuno upoznajete neku osobu i kada sve maske padaju, kada se nazire budućnost. E pa nije mit! 100% legit true story. I onda sve u tvojim očima počinje lagano da tone. Počinju da ti nedostaju stari, davno zaboravljeni segmenti tvog života. Ne pričam o drugim momcima i maratonskom "muvanju", pričam o viđenjima sa drugim ljudima, planiranju događaja, o onim danima koje si posvećivala isključivo sebi i bila sama sa sobom. Počinje da se budi ona pametna samostalna cica u tebi koja uvek kaže svoje mišljenje i koja i te kako ima jasan stav i rešenje za sve (dobro, možda je za "pametovanje" kriva moja "lavovska priroda" ). I sve to hoćeš naravno u paketu sa njim i sa željom da ti se pridruži. E tu lupiš glavom o zid i to dobro!

Naiđeš na gomilu negodovanja i optužbi na tvoj račun, od toga kako vam do sada ništa nije falilo u vremenu koje ste provodili među četiri zida, preko toga da ga ne voliš i čak toliko daleko, da ga varaš. I sine ti ustvari da si klasično glupo žensko koje je načinilo klsičnu glupu grešku. Ušuškala si se previše u taj zagrljaj i zaboravila na tvoj dotadašnji život zato što ti se tako prosto htelo.

Da li postoji popravni? Možda. Samo ako on ima želju da uđe malo u tvoj život i bude otvoren za promene. Kažem "uđe u tvoj život" zato što smo mi sklone da uđemo u njihov bez razmišljanja, upoznamo dobro njihove drugove, roditelje, rodbinu... ali kolko oni zapravo poznaju naše drugarice, bliske ljude? Koliko puta su sa njima kafu popili, popričali? Jednom ili ni jednom? Na početku je sve to o.k. ali kao vreme prolazi stvari ne bi trebale ostati na istom. A najčešće stoje u mestu. Ti guraš i guraš, pokušavaš da ga izbaciš iz rutine, animiraš, moliš, kukaš, a on se ne da. Lepo mu je tu gde jeste. Počinje da se oseća ugroženo i suvišno. Drami poput žene za svaku sitnicu i za svaki "lajk" koji ti uputi drug iz klupe ili predškolskog. Svi su potencijalni "otimači", a ti ih "podstičeš". "Šta će ti fejs, ko ti je ovo u mobilnom, ko se to pozdravio sa tobom dok si pila kafu sa drugaricom?" Princeza zarobljena u kuli koju brani ljuti zmaj. Princ je došao ali da nahrani zmaja. Pa gde će veća romantika od toga?

I šta na kraju, da li prekinuti i rešiti sebe i njega muka, ili uložiti trud maksimalni u nadi da će se nešto promeniti? Uloge su se okrenule. Dok ti nosiš pantalone, on je u PMS-u. Drami, histeriše, pravi teorije zavere, pretvara se u dokonu sedamdesetogodišnjakinju. A ti očajnički želiš da se tvoj Bog vrati i preuzme stvari u svoje ruke. Na kraju nerado priznaješ sebi da ti je neko podturio razmaženo derište i proglasio te mamom protiv tvoje volje, i dok ti se grčevito drži sa suknju, nemaš gde...

Make up or break up? Is love really enough? Avaj...