Srećni nikad ne razmišljaju o nesreći. To je posao za nesrećne. Svi primete sreću u nesreći, a o nesreći u sreći razmišljaju samo blesavi. I iskusni... - Đorđe Balašević.

Svako od nas na drugačiji način shvata pojam sreće, različito je dočeka kada mu se desi i, neretko, mislimo da nas ta lisica vazda lukavo zaobilazi.

Verovatno je ovo vreme učinilo svoje pa je, usled ovih silnih zagađenja, zračenja i jurcanja za lovom, i naša desna hemisfera mozga postala manje funkcionalna. Žalosno, znam. Glasam za to da se jednom prebrojimo i da izvagamo na kojoj strani nas ima više. Materijalisti VS nematerijalisti. Pa da vidimo šta je za koga sreća!

Nova kola VS iskrena ljubav. Luksuzan život VS srećna porodica, zdravlje i prijatelji.
Jasno je da bi kombinacija obe strane bila savršena, ali savršenstva su ostala tamo negde  u redovima braće Grim. Ovo  što živimo ipak nije bajka, više nam dođe kao neki triler. Od svega po malo. Malo drame, malo horora, malo akcije i humora. Tako valjda i treba da bude. Verovatno moramo odgledati dramu i horor da bismo umeli i uspeli iskreno da se nasmejemo komediji. Čini mi se da blesav i iskusan postaješ tek onda kada prođeš nesreću, pa ti posle toga dođe milo kada te ništa ne boli, kada ti je porodica na okupu i kada imaš jedno ili dvoje ljudi koji uvek stoje uz tebe (poznatiji su i pod nazivom “pravi prijatelji”).

S vremena na vreme, znam da zastanem i zamislim se nad tim što imam i nemam. Razmišljam, o na početku pomenutoj lisici, i mislim da smo nas dve  u vrlo dobrim odnosima. Tačno  je da nemam svoja kola, svoj stan i puno para, ali imam porodicu koja je uvek uz mene, prijatelje, zagrljaj u koji se savršeno uklapam… Zdrava sam i imam mir. Srećna sam!

Gde su svi oni koji još u potpunosti nisu svesni svoje sreće? Treba li platiti nekoga da nas na ulasku u svaku novu ulicu kojom prolazimo, povlači za rukav i kaže “NASMEJ SE!”

Pogledajte oko sebe… Koliko svađa, bolesti, nemaštine, gladi, ratova… Treba li nam nov auto ako nemamo koga da vozimo u njemu? Ogromna kuća u kojoj se ne čuje graja i veseli žagor? Za šta će nam poslužiti oročene nule na računu ako nemamo sa kim i na koga to potrošiti?!

Koliko često imamo potrebu da se zahvalimo za svako dobro koje nam se desi? Za to što smo zdravi i živi, a nečiji roditelji su ostali bez dece? Za to što možemo da trčimo, a neko ne može da stane na svoje noge? Za to što možemo da naručimo večeru koja nam stigne na kućnu adresu, a neko pretura po kontejneru?

Zastanite, za trenutak! Zastanite  i zamislite se…