Prva godina sa Cosmom, je po svemu sudeći bila aktivna i uzbudljiva. Puna neočekivanih poruka i boja. Vreme je da se lekcije do sada naučene bace na „blog“. Toliko toga smo prošli zajedno a prave stvari nas tek očekuju - I can feel it.
 
I kako to obično biva sve je počelo od ljubavi i njenog izražavanja. Ono što deklariše našu lepotu je posebnost i različitost. Kadkad vidljiva golim okom, a nekad samo srcem. Nadam se da u vama postoji dovoljno ludosti da volite i sa drugima delite svoju ljubav samo onako kako i osećate.
 
Postoji u svima nama prikrivena kreativnost oličena u zbunjenosti, iz koje se svašta da stvoriti. To samo zavisi od naše hrabrosti bez koje postojanje i nema smisla. Ne mislim na življenje, životarenje i bacanje vremena. Postojanje je nešto sasvim drugo.
 
Odavno su sasvim obični dani postali jedni od najvažnijih u mom životu. Još uvek se sećam 7. jula prošle godine. Trenutka i mesta. Osobe i mojih želja. Danas sam daleko od toga, a sve to mi deluje kao neki nemi film u kome nisam mogla ni da razmišljam kako hoću, a zapravo sam isti trenutak smatrala za sreću u svom najlepšem pakovanju. Ali, uvek postoji neko ko zaista brine o tome. Zbog toga, kada dođete u situaciju da nešto izgubite pomislite da za sve to postoji razlog, koji će svoju lepotu i vrednost pokazati kada dođe vreme. I tada, verujte, neće vam biti krivo, i nećete kriviti sebe zbog poraza koji se samo tako zove, a ima sve epitete uspeha. Postoji još mnogo životnih poruka koje morate otkriti i zaslužiti da saznate.
 
Tako i ja, nakon ovih 365 dana drugačije gledam na svet oko mene. Često je on obojen u roze, a i kada nije ništa mu ne fali. Imam mastilo, pero i vas, koji ne morate uvek da se složite sa mnom, ali ste tu. Prisustvo kreativnosti i iskrenosti je od neprocenjive vrednosti. Oličena ona u jedinstvenom komentaru ili blogu - je vaš izbor. Autora reakcije raduju. Ne postoji tema o kojoj ne možemo pričati i koju ne možemo uraditi– u tome je lepota pisanja.
 
U susret novim porukama i blogovima koračam ponosno. Jednom je neko reko: „Čuda se ne dešavaju, isplati se rad.“ Do tada misli na papir i možete sve, baš kao u Galijinoj pesmi... A kada možete neko će vas i voleti. Baš kao mene.