Stojiš na rakrsnici bulevara. Osetiš miris dana u kojem si prvi put poželeo nešto novo, drugačije, veće i bolje. Postoje li raskrsnice koje nosimo u sebi ili nas život jednostavno uhvati za ruku i dovede na jednu, dve, tri, zamrsi nam misli i pomeša godine koje broje samo po koji pogled, toplu šaku i reči podrške?

Da li su bulevari simboli naše nedosanjane sreće? Ko nas je uopšte naučio, a u isto vreme i odučio od sreće?

Stojiš i pitaš se kuda dalje. Da li si uopšte i odmakao dalje u odnosu na početak ili si samo vešto cupkao u mestu, dok su se dani, ljudi, događaji, zvuci, vreme i tišine, prolazile pored tebe, nemo? Da,  postoje  tišine koje vrište u tebi na sav glas, ali ih ne čuješ. Ne čuješ svoj glas od silina nepotrebnih želja, mučno zacrtanih staza koje moraš , po svaku cenu da pređeš. I dok ti tako prelaziš iz jednog nivoa u drugi, život tebe pređe. Pređeš samog sebe u dokazivanju da si bolji, pametniji, snažniji ili važniji.

Foto: Shutterstock

A u stvari si samo jedna malena iskrica svetla koja čuči u uglu duše i čeka da se razbukti. Čeka malo kiseonika pa da zasvetli najjače, čeka tvoju podršku, tvoju ruku da razgari žar i pusti sve dobro  iz sebe na površinu. Na mirnu površinu. A, nekada si zamišljao svoje more, svoju površinu, pod plavim nebom, ti na palubi, oko tebe ljudi koje voliš, a dan je sunčan i topao. Sada, na tom moru nema nikoga, osem tebe. Pitaš se da li znaš da veslaš. Pitaš se gde je obala. Pitaš se da li će ti brod izdržati sledeću oluju. Putniče moj, nema obale, nema mornara, nema bulevara. Ti si more, ti si obala, ti si raskrsnica, ti si veslač, ti si spas, ti si konačnica, ti si tlo.

I kao što sve od tebe teče i sve se ka tebi vraća, nema ni lavirinta. Ne postoji levo ili desno, pravo, nazad. Postoji samo snaga, koja čuči u tebi, kojom bi porušio sve zidine umišljenog lavirinta. 

Kada promoliš svoju glavicu iznad tih zidina, shvatiš da u tebi počiva jedan prelep, šaren, veseo i vedar svet, pun topline, smeha, boja i različitosti. U tom svetu živiš ti. U tom svetu početak i kraj su jedno. U tom svetu jedan kraj znači početak, u tom svetu tačka znači zarez, u tom svetu ne sviće bez tamnog mraka, u tom svetu imati sve znači imati ništa, u tom svetu pruži ruke smelo i snažno ka sebi i prigli sebe u sebi. Jer to je jedino čemu se uvek vratiš, bio na početku kraja ili na kraju nekog novog početka.