Pred samo izbijanje Drugog svetskog rata, dizajneri su želeli da povrate korsete i neke vrste krinolina. Nosile su se duge haljine, širokih suknji, a dame su obavezno nosile šešire bogate ukrasima. Međutim, sa Nemačkom okupacijom Pariza, mnoge modne kuće se zatvaraju, Chanel – još godinu dana ranije, Worth se seli u Englesku, a Schiaparelli u Ameriku. Tako se Britanija i Amerika izdvajaju, racionalnijom upotrebom materijala, s'obzirom na oskudicu koja je vrebala sa svih strana. Suknje postaju kratke, do malo ispod kolena, uglavnom zvonastog kroja. (Uvek popularni model suknje, nastaje upravo ‘40ih)

Odela i kostimi imaju naramenice. Nastaje nestašica čarapa, pa se u letnjem periodu nose sokne, a zimi pantalone. Restrikcija se ogledala i u samoj izradi garderobe. Đonovi cipela bili su pravljeni od automobilskih guma, a odeća je imala jako sitan dezen, kako bi se umanjio otpad prilikom krojenja. Boje koje su bile najčešće su tamno zelena, bež, tamno bordo, dok se vesele boje nisu mogle videti, jer se prilikom izrade nisu koristili hemijski preparati.

Upotrebljava se mnogo manji broj dugmića i džepova. Žene, a i muškarci, prepravljaju staru garderobu i ponovo je iznose na ulice. Žene su čak, išle toliko daleko da su zbog nestašice najlonskih čarapa bojile kožu nogu u malo tamniju nijansu, a potom izvlačile ajlajnerom crtu na zadnjoj strani nogu, kako bi izdaleka delovalo da imaju čarape. Ova moda zahvata i ostale države, dok Pariska ekstravagancija u ovakvim okolnostima ne pronalazi svoje sledbenike. Popularni magazini, savetuju žene kako da prekroje muška odela za sebe, jer su muškarci većinom bili u uniformama. Sa druge strane. Dolazila je i inspiracija od samih uniformi, pa tada postaju jako popularne kockaste jakne, koje su se u struku vezivale kaišem, takozvane „Eisenhower“ jakne. Po završetku rata, Pariz se ponovo uzdiže kao modni centar nad Amerikom i Britanijom. Najuticajniji Pariski kreatori tog vremena su Balenciaga, Balmain i nezaobilazni Dior, koji 1947. godine stvara nezavisnu kolekciju „New look“. Ova kolekcija dominira sve do 1954. godine. Sadržala je duge suknje, za koje se koristilo do petnaest metara tkanine (što su mnogi osporavali, s'obzirom na posleratne uslove), ali je većina taj pravac videla kao nadu za bolju budućnost. Vraća se uzan struk, ali u nešto udobnijem obliku, gde korset zamenjuje mider.

Ističu se grudi, a njih prate mekana i oborena ramena. Muškarci sužavaju pantalone i košulje, kako bi pratili aktivniji životni režim koji su imali.

Kao i uvek, moda se razvija zajedno sa muzikom i filmom, koji se publici do detalja predstavljaju u mnogobrojnim modnim časopisima. 1948. godine se pojavljuje Odri Hepburn (Audrey Hepburn) u filmu “Holandski u sedam lekcija“ (Dutch in seveen lessons). Ona postaje filmska i modna ikona, čiji se stil i dan danas oponaša. Odri je ponela muško odelo i pantalone i učinila ih sastavnim delom garderobera svake žene, kao još jedan od oblika u kome se može istaći ženstvenost.

Modna industrija upija sve što čovečanstvo proživljava. Ova epoha je dokaz da će moda uvek naći put. Decenijama se kao trend pojavljuje „military look“, koji je samo jedna od uspomena čovečanstva obeležena modom.