Mi smo ti koji možemo sve i jedino mi postavljamo granice, jer sve ostale ne postoji. Samo one, kako kaže jedna knjiga, koje sami sebi zacrtamo. A to su za mene snovi.

Sanjaš uvek iznova i postavljaš nove izazove, ali nikad ne prestaješ.

Verujem da snovi čine život magičnim i da čovek koji veruje u svoje snove može dostići najviše životne ideale. Isto tako verujem i da je svako od nas na ovaj ili onaj način heroj i da u svakome od nas ima potencijala za velika dostignuća, beskrajnu ljubav i trajno ispunjenje. A snovi su valjda naša sigurnost, ponekad i uteha, ali iznad svega težnja i nada bez koje bismo bili prazni.

Mi sanjamo male snove ali živimo najlepši san - život. Dato nam je u njemu sve. Da se smejemo, plačemo, ljubimo, volimo, zaboravljamo, praštamo, grešimo, učimo iz grešaka i nikad, nikad ne odustajemo.

Volim ponekad da odlutam tamo, tamo daleko od stvarnosti i družim se sa svojim mislima. Znam tamo da budem i najusamljenija, najtužnija ali i najsrećnija onda kada pogledam u svoje srce i tu otkrijem svu svoju snagu.

Pisala sam u jednom od prethodnih blogova i o zahvalnosti i i dalje smatram da je ona najveća vrlina-magnet kojim privlačimo dobro. Zbog toga sam i sada i ovde zahvalna na beskrajnoj ljubavi koja me okružuje. Srećna sam i volim sve oko sebe. Najdraže ljude, svoj grad, ulicu, kućnog ljubimca, svaki deo slobodnog vremena da se bavim onim što volim, svaku sitnicu koja će mi ulepšati dan… I onog pijanog komšiju sa ćoška, večito nervoznu prodavačicu u pekari, onu baku što me svakodnevno spopada da sam se zaljubila, pa čak i onog ružnog kucu koji me uvek prepadne ispod obližnje kapije.

I znate ono kada imamo sve i uvek težimo nečem novom i uvek nam fali ono ‘još malo’? Ja verujem da baš to ‘malo’ i čini život ovako zanimljivim i savršenim.

A svi smo mi jedno. Dišemo isti vazduh, imamo iste želje i potrebe, svi želimo da budemo zdravi, da volimo i budemo voljeni. Ali svako želi drugačije, baš kao što smo i svi mi različiti. Ne želimo svi iste stvari. Neko sanje male, neko velike snove ali svako bira za sebe i to je ono najbolje zar ne?

I da, rekli su za mene da sam drugačija. Ali ne, nisam. Ja samo dolazim iz onog dela srca gde je ljubav. Ja sam samo obična devojka sa, čini mi se malo prevelikim srcem koje me oduvek skupo koštalo. Neki me kritikuju, neki mi se dive, i pokušala sam da se menjam al’ ne ide. I onda nastavljam, baš kao što napisah na početku..A onda, onda kada zaboli, sa lakoćom pretvaram suze u osmeh. Branim se samo njime i verujem da jedino tako i porazi postaju pobede. Zato uvek kažem: ,,Kada je život lep i onaj glasić vam kaže, ovo ne može dugo da traje, recite sebi: možda će biti još bolje!’’