Vremenom shvatiš da ljudi u tvoj život ne ulaze slučajno. Neki dođu pa odu, neki te povrede pa nestanu, neke pamtiš samo po ćutanju, a neke opet, iz samo tebi poznatih razloga, teško zaboravljaš. I svako od njih pre ili kasnije pronađe mesto u tvom srcu ali zauvek ostaju oni koji su tu samo zbog nas , oni koji nas vole i koje volimo.

Oduvek živim u nekom svom svetu u kojem su svi ljudi dobri i gde sve primam k’ srcu. Nije to običan svet iz bajke, i nisam uvek tu princeza. Znam u njemu da sanjam i ružne stvari ali i da živim najlepše snove. Kada mi nešto ne odgovara trudim se da ne razmišljam o tome. I uspevam, uglavnom. Tražim sreću samo u sitnicama, osmehu, pogledu i rečima. Volim život, volim ljude, snove, nadanja, navike… živim ponekad i od sećanja, onda kada se snovi umore, ali samo na kratko. Ne volim zaborav, verujem u zauvek. Verujem u ljubav i iskreno prijateljstvo.

Srećna sam jer imam prijatelje koji će uvek biti tu za mene, one koji su me zadužili samo osmehom, koji me vole ovakvu kakva jesam i za koje bih uradila sve.

To su oni koji ti pružaju sigurnost, koji te razumeju pogledom i ćutanjem, ali pre svega srcem. Sa njima možes da se smeješ do besvesti, plačeš kada u tebi proradi vulkan i lavina emocija. A onda kada se sve ohladi i prođe shvatiš da je i ranjivost jedan od načina da svoju snagu pronađeš u spoznaji da imaš prave prijatelje. I onda, kada to shvatiš, sve ostalo postaje manje bitno.

Srećna sam i jer imam prijatelje iz detinjstva. One sa kojima sam prohodala, pravila nestašluke po ulici, igrala žmurke i rata… odrastala. Bila je to nestašna družina i izlazili smo iz te igre često i sa suzama ali one su valjda danas od nas napravile ovo sto jesmo - prave prijatelje za ceo život. I sada smo još uvek tu. Znamo i danas da napravimo koji nestašluk i nismo zaboravili te dane, ali sada svako od nas vodi neki svoj rat i malo smo se udaljili ali i dalje smo tu - koračamo zajedno.

Znate, za mene nije dobar samo onaj čovek koji će dati celog sebe da pomogne drugima. Za mene je dobar čovek onaj koji ne misli zlo i ne čini lose drugima, onaj koji se pokaje i kaže oprosti kad pogreši. I ja sam srećna jer ih znam puno! Prihvatila sam vremenom da smo svi različiti i, sada shvatam da nas valjda baš te različitosti čine ovako posebnim.

Naučila sam da svet neće stati bez obzira na moje brige i tugu, zato se uvek trudim da ih zaobiđem, padnem često ali i ustanem. Družim se sa tišinom, sanjam budna, često pevam i plačem u isto vreme ali ne dozvoljavam da me vide tužnu. Smejem se, uvek. I valjda me baš takvu vole. Umem da kažem izvini kada pogrešim ali i opraštam, uvek. Samo, ponekad nije dovoljan samo oproštaj od drugih. Nekada moraš i da oprostiš sam sebi i pobediš ponos da bi promenio neke stvari. Luiz Hej je u jednoj od svojih knjiga napisala predivnu rečenicu da je oproštaj dar samom sebi.

Ponekad tek kada neki ljudi izađu iz našeg života shvatimo čemu su nas naučili. A kada poželimo da im se zahvalimo oni vise ne budu tu. Možda i oni to osete u svom srcu ali kažu da je samo vreme to koje će pokazati da li su dovoljno dobri da ostanu u našem životu. Kao što gore napisah ne volim zaborav i ne zaboravljam lako čak i onda kada to želim. Uvek se opet vraćam da tražim opravdanje za nečiji postupak, da oprostim i ne osuđujem. I pročitah negde: ‘Ljudi će zaboraviti šta si stvorio ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u njima probudio.’ A tu se opet nadovezuje i ona Andrićeva: ‘Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.’

I za kraj, setite se kako su nas od malena učili da je u životu najbitnije biti dobar čovek i da nije važno šta imaš već koga imaš i ko te voli. Osvrnite se oko sebe i videćete koliko ste bogati. A, ako vas nešto muči, promenite to. Otvorite srce, pobedite ponos, oprostite i pokažite nekome koliko vam znači. Nećete se pokajati, verujte mi. Jozef Kampbel je rekao:  ‘Pratite puteve svoje radosti i tamo gde su bili zidovi, univerzum će da vam otvori vrata.’ Lako je, pokušajte.

Ja sada znam koji su moji putevi radosti i nastavljam da ih pratim. Znam i da sam najbogatija na svetu jer imam puno dragih ljudi oko sebe i sve dok je njih ja ću biti srećna. Držaću svoju sreću čvrsto! I da, prijatelji, volim vas!