Te noći se na pozornici moga uma po hiljaditi put odigravala ista predstava. Smenjivali su se na sceni neverovatnom brzinom dobro uigrani glumici, poznata lica i hiljade reči i osećanja zbog kojih sam priželjkivala san. U toj predstavi moja uloga bila je sporedna. Glavnu sam nesvesno prepustila drugima kada sam im, zapostavljajući sebe, dozvoljavala da me istroše.

Često sam se pitala koliko traje zaborav onda kada srce progovori pa me pita kako da sve spakuje u tu jednu reč. Nekada mi je i polazilo za rukom da natrpam sebe u nju, okrenem se i odem, ali sve je to bivalo kratkotrajno jer kad god bih se okrenula sve to je polazilo za mnom. Sve, sve ono čemu sam se nadala i potajno priželjkivala. Razmišljala sam, kako da odem kad znam da ću se vratiti. I onda sam se vraćala, jer ponekad ili se vratiš sreći ili pobegneš od nje.

Jeste, ima tuga koje kao da nas ne napuštaju dok nas ne ojačaju, ali ne treba da ih sami ojačavamo svojom depresijom. Isti se pronalaze, lutaju, ponekad odlaze i pogrešnima ali se uvek vraćaju. Ako nije vredno ne treba se vraćati, ako jeste, treba se vratiti i boriti ali pre toga naučiti to dvoje razlikovati.

Za svoje izbore nikada se nisam kajala. Ne, jer koračam putevima srca i verujem da kako god bilo na kraju uvek spoznaš da je najlepše osećanje onda kada shvatiš da si dobro postupao jer si slušao svoje srce.

A bilo je noći koje ni misli nisu mogle da ispune onda kada mi je nedostajao.. Bilo je dana kada sam se divila svojoj izdržljivosti i optimizmu zbog kojih se nikada nisam predavala očaju. A nisu mi falile neke velike reči, samo po neki mali znak i neka nova nada..

Dugo mi je trebalo da progledam i shvatim da i kada misliš da si skroz izgubljen nekome trebaš, neko te traži i želi da bude pored tebe. Dugo mi je trebalo da se pokrenem i naučim da uživam. Kada sam to naučila, naučila sam da i kao što posle kiše dođe duga tako i posle suza dođe sjaj u oku, al onaj pravi- istinski.

A onda je i sudbina skinula masku pa mi se nasmejala u lice i tada sam shvatila da moja borba nije bila uzaludna i da sam čekajući bolju budućnost sadašnjost obogatila hrabrošću i lekcijom koju sam morala da naučim da bih konačno razmakla zavesu i ponovo bila ovo što jesam-glavni junak na pozornici svog života.