Jana je vlasnica najlepših street art radova i zidnih slika koje možete naći širom Beograda. Kao klinka imala je ženski bend koji je „prašio“, a danas je doktorantkinja na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i asistent na Učiteljskom fakultetu u Užicu. Kafu pije samo iz šolje veličine krigle, štrudla s makom joj je legitimna zamena za svaki obrok, a kao omiljenu uspomenu sa svakog putovanja došvercuje kaktus. Najviše voli šoping u gvožđari ili farbari, a autoironiju će vam preporučiti kao obavezno sredstvo za mentalnu higijenu.

Zašto baš street art?

U tom pravcu me je delom usmerila akademija - odsek za zidno slikarstvo, a delom potreba da ostavim neki necenzurisani komentar i trag na gradskim zidovima. Prvi pokušaji bili su stidljivi i anonimni, ali moram priznati da mi se baš brzo osladilo.

Vaš posao biste opisali kao?

Dinamičan, inspirativan, fizički naporan, prljav, zabavan i vrlo sličan igri - to je verovatno i najbolji deo.

Kako reagujete kada vas ljudi ne razumeju?

Trudim se da ne reagujem uopšte.

Posebnu pažnju ste privukli po sjajnom mentorstvu u našem projektu „Moje kreativno Ja 2“. Kako je ovo iskustvo bilo za vas?

Jako zanimljivo i novo. Uživam u gledanju tuđih radova pa je taj deo iskustva bio udoban. Pozicija „savetodavca“ i mentora bila je nova i klizava, ali vrlo inspirativna i nadam se korisna za učesnike konkursa.

Koliko je danas zeznuto biti žena umetnik?

Mislim da je pozicija žene umetnika (i umetnika uopšte) u ovom i ovakvom društvu potpuno suluda, ali njena suludost je direktno srazmerna njenom značaju. Užasno zanimljiva, važna, ali često na ivici apsurda.

Nedavno ste imali izložbu crteža, kolaža i arhivske građe pod nazivom „(Ne)Pristajanje“. Kakav je utisak sada kada se sve sleglo?

Ova izložba je posebna po tome što je nastajala mic po mic tri godine i po tome što je prati veliko i na razne strane protegnuto istraživanje. Ono što ume da pokvari utisak samog autora i okrnji ideju jesu kompromisi koji ponekad pred samu izložbu moraju da se prave, ali ovoga puta ih nije bilo. Mnogo ljudi je učestvovalo u celoj akciji i pomogli su mi da ne odstupim od onoga što sam zamislila ni milimetar, tako da sam vrlo, vrlo zadovoljna.

Sada za umetnike najgore pitanje. :) Da li se od tog posla može živeti?

Trudim se da verujem u to, može se preživeti. Da li se može biti bogat u materijalnom smislu - ne verujem. Ali, mislim da ljude koji se upuste u ovu vrstu „zabave“ ta vrsta bogatstva i ne motiviše.

Trenutak kojeg se uvek setite?

Ulazak profesora u klasu, prvog dana na akademiji - trinaest devojaka i jedan jedini muškarac (koji je btw brzo odustao), odsek za zidno slikarstvo i njegova rečenica: „Nije ovo posao za devojke“. Tada sam pomislila „kakav šovinista!“, ali sam shvatila da je u pitanju bila očinska dobronamernost prvi put kada sam prebila prste mozaičarskim čekićem i setim se toga gotovo svaki put kada se vratim kući sa murala i kad shvatim da obična sredstva za kupanje neće biti od pomoći. Ipak, i dalje ne mislim da je bio u pravu.

Odakle kreće vaša inspiracija?

Iz potrebe da reagujem na stvari koje verovatno ne mogu da promenim, ali mogu da ih elaboriram crtežom i mogu da provociram druge da o njima razmisle i da ih prokomentarišu. Ceo taj proces je inspirativan i svaki korak povlači naredni. Na moje stvaranje utiče svakodnevica, čitanje novina, vesti, grad i potreba da na neki način reagujem na stvari koje se dešavaju oko mene.

Slobodno vreme koristite da...

Stari knjiški moljac se zatrpava knjigama, sadi biljke na balkonu i vozi bicikl sa psom na leđima.

Vaš smisao dana?

Surovo i bez ustupaka prekopati po sebi, pa oko sebe, pomeriti se jedan koračić napred i nikako ne stajati u mestu. Stajanje u mestu je opasno - tupi oštricu, spušta kriterijume i hrani sujetu.

Nego, kakvi ste u emotivnim relacijama?

Zahtevna da, ali cepidlaka ne. Mislim da je proizvodnja nervoze i drame bez razloga uvek i svuda nepotrebna.

Ljubav je?

Mnogo širi i sadržajniji pojam od onog koji se ilustruje držanjem za ručice i narandžastim zalaskom sunca u pozadini.

Rečenica koju pamtim

„Don’t hold me up now, I can stand my own ground!“ i „Forma proždire smisao“.

Mesto i datum rođenja

Užice, 30. jun 1989.

Horoskopski znak

Rak (valjda?)

Emotivni satus

Occupied :D

Tekst: Teodora Bogdanović