Da li je balet više od igre?

„Balet je način života“, kaže Teodora Durać, balerina i jedna sasvim fina devojka iz Beograda. 

Kada sedite u pozorištu, u publici, i gledate baletsku predstavu, svaki pokret igrača na sceni deluje lako i jednostavno. Samo igrači znaju koliko je napora ostalo u sali za vežbanje. Baletski igrači počinju svoje karijere u ranom detinjstvu i samo najuporniji opstaju. Da bi se profesionalno bavili ovim poslom, potrebna je pre svega snažna ljubav prema igri i publici, želja za scenom i pokazivanjem emocija pokretom. „Razmena energije na sceni između igrača i publike je nešto što se ne može opisati rečima. Jednom kada se taj trenutak oseti, teško je uopšte i pomisliti na neki drugačiji život koji to ne podrazumeva.“ 

Da li je zaista izuzetno teško naučiti korak na vrhovima prstiju, u baletskim patikama?

Uh! Sećam se prvih pokušaja. Iz ove perspektive mogu da kažem da su to bile slatke muke, iako se tada činilo kao nemoguća misija. Uzbuđenje pri kupovini prvih baletskih patika još pamtim. Ne mogu da kažem da je bilo teško, uživala sam u svojim prvim baletskim koracima. Ali, moram da naglasim, baletski koraci se stalno uče iznova i iznova, i usavršavaju. Svaka koreografija je novi izazov i zahteva savladavanje nove baletske tehnike. 

Kakav je osećaj kada ste na sceni? Da li imate tremu? Odgovornost?

Scena je izvor energije, za baletske igrače ona predstavlja sunce. Tu se hranimo i tu sav naš uloženi trud dolazi do izražaja. Trema je sastavni deo svakog posla, pa i ovog. Pojavljuje se pre izlaženja na scenu, prisutna je ceo taj dan, noć pre nastupa, ali kada se zavese podignu, nestaje kao da je nikad nije ni bilo. A odgovornost je velika, pre svega prema publici, prema kolegama igračima, koreografu i prema sebi. Baletski igrač prenosi zamisao koreografa do publike i nama pripada to zadovoljstvo da dočaramo emocije pokretom, mimikom, glumom…

Zašto toliko volite balet?

Zato što volim sebe dok igram. Kao mlađa imala sam problem sa verbalnim izražavanjem. I kada sam upisala srednju baletsku školu Lujo Davičo, na jednom od prvih pismenih zadataka iz srpskog jezika dobila sam slabiju ocenu. Došla sam kući poprilično besna i mama me je pitala u čemu je problem. Mama, koja je inače neko ko vrlo lepo piše, nije mogla da razume moju promašenu temu pa sam joj to objasnila na vrlo jednostavan način: „Nisam došla da pričam i pišem, došla sam da igram!“

PROČITAJTE I... AAA devojka: Vera Vuksanović

Foto: Marija Timotijević

Šta u vašem svetu znači uspeh?

Kada je postizanje uspeha u pitanju u baletskom svetu, nema tu mnogo razlike od postizanja uspeha u bilo kom drugom poslu. Za mene uspeh predstavlja svaka nova prevaziđena prepreka i približavanje cilju. Svaki aplauz publike je uspeh, svaki iskren osmeh i ponosni pogled najbližih je uspeh. 

Da li ima komičnih situacija?

Hahahaha, ima ih mnogo. Čas duetnih igara, naši prvi susreti sa baletskim igračima i vežbe sa partnerima. Kolega i ja skoncentrisani da odradimo podršku (momenat kada baletski igrač podiže balerinu uvis) ne obraćamo pažnju na visinu plafona. Ja skačem, on me hvata i podiže i ja udaram glavom o plafon. Žao mi je što to niko nije zabeležio kamerom.

A onih manje lepih, od kojih možda nekad krenu suze?

Povrede, svakako, koje nas vrebaju iza svakog ćoška. 

Kakvu karijeru priželjkujete?

Uspešnu, bez povreda i sa što više prilika za rad sa velikim imenima iz sveta baleta. Želela bih da zaigram na daskama raznih pozorišta širom sveta.

Šta se sve učinili da unapredite sebe u profesionalnom smislu?

Tek sam počela, nisam još ni na pola puta. Institut za umetničku igru, čiji sam student, pružio mi je priliku da učim od pedagoga iz različitih krajeva sveta. Radimo svakodnevno sa profesorima iz Rumunije, Poljske, Velike Britanije... Oni donose potpuno drugačiji pristup studentima i drago mi je što mi se sve to dešava u ovom periodu života, na samom početku karijere. Sa zadovoljstvom se trudim da od njih što više naučim.

Koliko se odričete u odnosu na devojke koje nemaju toliko obaveza?

Ne odričem se uopšte. Zavisi od ugla iz kog se posmatra. Zaista uživam u ovome što radim i ne osećam da mi bilo šta nedostaje. Ne verujem da bih sada mogla da se snađem bez obaveza, bila bih kao muva bez glave. Obaveze nameću potrebu za organizacijom. Volim taj adrenalin koji me vozi u toku dana punog obaveza, jednostavno uživam u tome.

Gde je razlika između žena i muškaraca u baletu?

Muškarci su u deficitu.

Šta inače mislite o baletanima?

Baletski igrači su moje kolege sa kojima svakodnevno sarađujem. Bez muškaraca u baletu, balet ne bi imao smisao. Naša baletska scena poseduje veoma kvalitetne i talentovane baletske igrače.

Lična karta 

Mesto rođenja: Beograd

Datum rođenja: 30. 10. 1995.

Horoskopski znak: Škorpija

Emotivni status: Negujem leptiriće u stomaku

Rečenica koju pamtim: „Čoveče, pazi da ne ideš malen ispod zvezda“, Antun Branko Šivić