Danijela Veselinović diplomirala je pre mesec dana na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i sada je posvećena karijeri koju gradi sa svojim orkestrom Danijela. Publika od Danijele obično očekuje da svira klasičan repertoar za trubački orkestar, ali... Oni uglavnom tako počinju koncerte, nastavljajući sa narodnim i starogradskim pesmama, ali i obradama popularnih rok pesama, dok je kraj rezervisan za stranu muziku. Na Mikser festivalu, ove godine recimo, svirali su u nošnjama, a završili pesmom grupe Kiss. Reakcija publike je u takvim momentima neverovatna. Oduševljenje svih pokazalo je da trubački orkestar može da se prošeta kroz žanrove, što Danijela odlično koristi u razmeni energije sa svojom publikom.

Žena i truba. Zašto je to dobra kombinacija?

Žena i bilo koji instrument su dobra kombinacija. Meni je truba bila igračka uz koju sam odrasla. Danas mi je truba sredstvo pomoću koga mogu da ispričam svoju priču. 

Kako muškarci reaguju kada shvate da ste „mala trubačka princeza“? 

Rečenica koju je 2003. izgovorio Boban Marković kada mi je poklonio trubu i nazvao me „mala trubačka princeza“ prati me i danas. Pojedini mediji sve češće izbacuju reč „mala“. Sada sam samo „trubačka princeza“. Muškarci reaguju kao i žene - pozitivno. U orkestru imam devet muškaraca, tri brata i kolege iz muzičke škole, sa fakulteta, a reakcije na našu muziku su emotivne i pozitivne. Podjednako reaguju žene i muškarci.

Kakav je osećaj kada ste na bini, u rukama vam je truba, a šta vam je u glavi?

Dijalog koji imamo sa publikom na koncertu jedinstven je osećaj. Taj trenutak je neponovljiv i uvek drugačiji. Komunikacija između članova ansambla u toku koncerta je važna, a kao vođa orkestra imam i tu vrstu odgovornosti.

Kako se motivišete za dalju karijeru, da li to može biti novac?

Skoro sam čula jedan interesantan opis našeg orkestra - „Oni su organski postali popularni“. Iza naše „organske“ popularnosti je bezbroj sati vežbanja i nastupa. Svoju karijeru u narednom periodu gradiću pre svega sa orkestrom Danijela koji vodim. Snimili smo svoj prvi muzički spot u formatu 360 videa. Planiramo i razvijamo projekte kojima ćemo se posvetiti. Jedan od njih je osnivanje Udruženja Orkestar koje će imati za cilj promociju tradicionalne i popularne muzike orkestarskim sviranjem. Pripremamo album. Motiviše me i saradnja sa drugim muzičarima. Sviram u simfonijskom orkestru, u bras kvintetu, bendu 357. Sarađujem sa Jovanom Pavlovićem, izuzetnim džez muzičarem iz Norveške. Svaka vrsta saradnje sa izuzetnim umetnicima predstavlja dodatnu motivaciju za rad. Novac dolazi i odlazi, ne može biti motiv. Postoje razni načini da se zarade pare, mi želimo da zaradimo za ono što volimo da radimo i tu ne pristajemo na kompromise. 

Koji je najteži deo vašeg posla?

Organizacija putovanja. Dve svirke u dva grada i gostovanje na TV ili radio stanici u trećem gradu, a sve to u jednom danu. Pri tom, stanujem u Novom Sadu, članovi orkestra studiraju u Novom Sadu, Kosovskoj Mitrovici, Kraljevu i Beogradu. Vežbamo u Arilju i  Zemunu. Ponekad pređemo po 600 kilometara dnevno. Desilo mi se da nakon poslepodnevne svirke sa orkestrom u jednom gradu odemo u drugi grad i ja pred ulazak na tonsku probu shvatim da imam solo nastup. Članovima orkestra je to prijalo, uživali su u publici.

Ko vas od vaših kolega baš impresionira?

Dejan Petrović. Kompletan umetnik. Vodi ozbiljan bend i svoju karijeru gradi studiozno. Dejan je veoma kolegijalan. Ceo orkestar voli njegovu muziku. Dosta smo naučili od njega.

Koja žena bi, bez obzira na sferu umetnosti, mogla da vam bude uzor?

Divim se uspehu koji je postigla Ana Popović. Ona je jedna od najboljih svetskih gitaristkinja. Svira sa najvećim imenima svetske bluz scene. Kada je počinjala  u Srbiji bilo je malo žena koje su svirale gitaru. Ostvarila se kao umetnik, ali i kao žena i majka. 

Šta danas, kada je reč o trubi, znači „biti u dobrom fazonu“?

Ako bih ja za nekog trubača rekla da je u „dobrom  fazonu“, to bi značilo da je odličan muzičar i dobar čovek pre svega. Kolegijalan, neposredan, prirodan. Izuzetno volim kada se muzičari, odnosno trubači oprobaju u različitim žanrovima. Kada iznenade, a to iznenađenje bude kvalitetno. 

Da li ste vi u dobrom fazonu?

Trudim da budem u svom fazonu. Verujem da je „moj fazon dobar“. Mnogo radim, ali radim ono što volim. Zavolela sam trubu kao dete. Svakodnevno otkrivam nove izazove. Trudim se da budem u okruženju ljudi koji su u „dobrom fazonu“, poslovno, ali i privatno. Meni mnogo znače ljudi koji su u mom okruženju. Uspevam u tome. Imam mrežu saradnika, poznanika i prijatelja koji utiču da „moj fazon“ bude dobar.  

Šta bi ljude iznenadilo da saznaju o vama? 

Kada bi saznali koliko volim da slušam muziku. Sve žanrove. I da uvek nosim trubu sa sobom, pa se često desi da me muzika ponese i da se nepozvana pridružim kolegama na bini.

Zvuči zanimljivo, kao i vaš karakter. Da li je on divlji ili ipak pitom?

Pitom. Rasla sam u velikoj porodici, imam tri brata, a ja sam najstarija. Rasli smo okruženi ljubavlju i pažnjom koju su roditelji nesebično delili, a učili su nas da negujemo i delimo ljubav prema životu, sa ljudima u okruženju.  

Lična karta 

Datum i mesto rođenja: 5. 8. 1993. godine, Arilje

Horoskopski znak: Lav

Emotivni status: Srećna

Rečenica koju pamtim: „Ti si mala trubačka princeza“, Boban Marković