Nikada je nije držalo mesto. Smatrajući da je naučila sve o grafičkom dizajnu u srednjoj školi, upisala je Filološki fakultet, odsek za španski jezik, hispanske književnosti i kulture. Kada je otkrila jedan novi svet poželela je da piše i objavila roman Rimska priča, pre dve godine. A onda, ponovo se vratila street artu, pod imenom DI UJDI, prvom samostalnom izložbom 2015. - Čajanka, koja se zasnivala na ideji unošenja ulične umetnosti u galeriju. Nedavno, usledila je i grupna izložba ženskog street art stvaralaštva u Domu omladine - Scena. Trenutno se bavi osmišljavanjem i izradom DI U DI torbi i nakita. Od Nine, po svemu sudeći, možemo mnogo toga da očekujemo...

Šta znači DI UJDI i odakle potiče želja za street artom?

Ujdi je samo zanimljiva kombinacija slova od koje je nastalo ime. Najpre je stajalo samostalno, pa mu se pridružilo Lady od kojeg je ostalo samo skraćeno Di. Interesovanje za street art počelo je pre gotovo deset godina. Bila sam učenica srednje Grafičke škole na odseku za grafički dizajn. Znatiželja i buntovnost obeležile su taj period. Želela sam da otkrijem sebe. Bila sam kritična prema društvu i normama koje su mi izgledale kao nametnuti obrasci života i razmišljanja iz kojih je bilo neophodno izvući se i pronaći svoj put. To sam iskazivala izborom odeće koja je bila uklopljena nesvakidašnje, neuobičajenom bojom kose i pank muzikom.

Koji su vaši omiljeni motivi za rad?

Jedan od prvih šablona bio je portret Sida Višiza, bas gitariste popularnog benda Sex Pistols. Sećam se šablona, karakterističnog za taj period, gde sam ispod slike napisala: Punk is not just a fashion statement. Posle muzike, okrenula sam se uticajima vizuelne umetnosti, očarana nadrealizmom i pop-artom. Inspiracija mi je bio i poznati belgijski slikar Rene Magrite, pa je usledio i šablon lule koji sam kombinovala sa siluetom ruke. A onda stiže književnost. Neke od šablona posvetila sam i španskom pesniku Federiku Garsiji Lorki.

Koliko je prisutno žensko stvaralaštvo u uličnoj umetnosti?

Na početku, bila sam jedina devojka u društvu mojih drugara koji su crtali grafite i jedina koja je izrađivala šablone. Tada je samo još jedna Beograđanka izrađivala šablone. Street art sa sobom donosi mnogo lepih, ali i rizičnih trenutaka. On je u svojoj suštini poziv na promenu, interaktivan je, odvija se u javnom prostoru i često nije dozvoljen. Ali, situacija se menja. Mada ne treba zahtevati od društva da se promeni, sve što je potrebno je u nama. Misao koju je Dostojevski iskazao kroz svog junaka starca Zosimu me podseća: Kada iskreno razumeš da si ti odgovoran za sve i svakoga, onda ćeš uvideti da je zaista tako i da si kriv za sve što postoji i za svakoga na ovom svetu, u suprotnom ćeš svoju lenjost i nemoć prebacivati na druge.

Kreirate torbe i nakit. Kako reaguje okolina?

Brend torbi i nakita DI U DI zaživeo je početkom ove godine. Sama ih dizajniram i šijem. Uspela sam da svoju ideju praktičnog ranca koji je jednostavan, minimalan i višefunkcionalan pretvorim u gotov proizvod. Za sada su torbe vizuelno odvojene u dve kolekcije, jednu prolećnu koju prate cvetni dezeni i raznobojne vesele kombinacije, dok je druga futuristička gde sam koristila neuobičajene materijale koji se retko viđaju na torbama. Reakcije su odlične. Prezadovoljna sam. Jedan engleski internacionalni sajt za prodaju umetnosti uvrstio ih je u svoju ponudu.

Tu je i vaša sklonost ka pisanju, objavili ste roman Rimska priča. O čemu najviše volite da pišete?

Dok sam studirala na Filološkom fakultetu pohađala sam kurs kreativnog pisanja kod pisca fantastike Zorana Živkovića. Jedan moj rukopis je uobličen i izdat 2013. godine. Roman je nadahnut istinitim događajem koji je pratio niz slučajnosti. Sve što se odigralo u stvarnom životu bilo je neverovatno, tako da je i roman delo fantastike, jedno malo iskliznuće iz stvarnosti. U tekstu sam se igrala različitim uglovima posmatranja iste priče i pitanjem ko je pisac našeg života?

Odakle inače potiče vaša umetnička svestranost?

Odmalena sam stalno želela nešto sama da napravim. Crtala sam modne kreacije, pravila odeću za lutke, čak i nameštaj od kartona, kućice, smišljala priče, pesme... To je bila moja omiljena igra.

Gde se nalazi vaša „igra“ u današnjem poimanju umetnosti?

Nažalost, umetnosti se ne pridaje veliki značaj. Umetnost i kultura uvek su bile nosioci vrednosti jednog naroda. Pod umetnošću i kulturom ne podrazumevam odlazak u pozorište ili galeriju, već način razmišljanja i promišljanja sveta. Njihovo zapostavljanje sa sobom nosi mnoštvo posledica.

Da li ipak verujete da možete spokojno živeti od umetnosti?

Situacija u Srbiji svedena je na svakodnevno preživljavanje. U takvim okolnostima je nemoguće očekivati da umetnost bude primarna. Umetnički angažmani su najviše na volonterskoj bazi. Čak je postalo i uvreženo da je umetnost besplatna. Verujem da danas niko ne treba da se ograničava granicama svoje zemlje. Sada je ceo svet otvoren za saradnju!

Postali ste nedavno majka. Iz ugla umetnika, kreativca, u kom smeru, na koji način pre svega, verujete da bi trebalo danas vaspitavati svoje dete?

Na master studijama posvetila sam se obrazovanju dece. Bavila sam se mogućnostima uvođenja savremenog obrazovanja koje se bazira na kreativnosti, istraživanju, samostalnom promišljanju i stvaranju. Svako od nas poseduje određeni dar i potrebno ga je negovati, a na prvom mestu potrebno je pružiti detetu priliku za samostalno otkrivanje. Ne postoji ništa apsolutno tačno ili netačno, a tokom života je stalno neophodno učiti. U tom smeru želim da vaspitavam svoje dete.

Koliko u tome mogu da utiču društvene, manje lepe, pojave sa strane?

Društvo nikada neće biti savršeno za mene ili za nekog drugog. Potrebno je uvek tražiti dobro u svemu. Ako uspemo da sagledamo društvo i razumemo ga, ono nikada neće negativno uticati na vrednosti koje nosimo u sebi i koje ćemo kao roditelji preneti svojoj deci. Uvek bih se okrenula umetnosti i kreativnosti.

LIČNA KARTA:

Rečenica koji pamtim: Ono što tražiš, traži tebe, persijski pesnik Rumi

Datum i mesto rođenja: 14. 12. 1990, Beograd

Horoskopski znak: Strelac

Emotivni status: Zaljubljena u život