Odmalena je trčala za loptom, pre vaterpola igrajući košarku, a volela je i da igra fudbal sa dečacima u školskom dvorištu. Sa košarkom se oprostila zbog povrede kolena, a baš tog leta otišla je na more u Split gde je videla kako devojke igraju vaterpolo. Po povratku otišla je na Taš da se raspita o ženskom vaterpolu i odmah sutradan na trening. „Bilo mi je baš naporno u početku. Sa loptom mi nije bilo teško, ali mi je plivanje, dok nisam stekla kondiciju, bilo naporno. 

Iz kluba VKD TAŠ-2000 prešla je u turski Galatasaray, potom u holanski De Ham (ženska prva liga), a sada igra za ŽVK Crvena Zvezda sa kojom je osvojila dve „duple krune“ i jedno prvenstvo Srbije. Za reprezentaciju nastupa od 2004, a od 2009. godine je kapiten. 

Žena i vaterpolo. Da li je to dobra kombinacija?

Zapravo, odlična kombinacija. Poznato je da sportovi u vodi razvijaju celo telo, ali postoje predrasude da devojke postaju „ogromne“ ako se bave vaterpolom. Ta predrasuda nije tačna, u vaterpolu zbog dosta promena položaja (horizontala, vertikala) i plivanja ravnomerno se jačaju mišići celog tela, što dalje dovodi do toga da devojke iz bazena, zbog vaterpola, mogu samo da izađu zgodne.

PROČITAJTE I... AAA: Iskra Brajović

Šta podrazumeva vaš trening, da li je težak jednako kao i kod muškaraca? 

Treninzi u vaterpolu nisu lagani, zbog toga što voda nije čovekova prirodna sredina i svaki pokret mora da bude pravilno odrađen kako bi otpor vode bio što manji. Imamo plivačke treninge na kojima se, za razliku od treninga plivača, ubacuje dosta promena položaja i kretnji s loptom, što ih ujedno čini zanimljivijim. Takođe, ima dosta vežbi klizanja kroz vodu, sa loptom i bez lopte. U tim klizanjima najbolje „osetiš vodu“, naučiš na njen otpor i kako da ga pravilno koristiš. Samo igranje i trening u muškom i ženskom vaterpolu se bitno ne razlikuje, kao ni pravila. Jedine razlike u pravilima su: dimenzije terena - dužina terena je 25 metara kod devojaka, a kod muškaraca 30; dimenzije lopte - kod devojaka lopta je za nijansu manja. Jasno je da su oni snažniji i s obzirom na to da im je teren duži, treninzi su im u skladu sa tim sigurno obimniji, ali tehnički gledano nema bitnih razlika.

Da li zaostajete za kolegama za vreme utakmice u borbi za loptu? 

Kada sam počela da treniram, u Srbiji nije bilo klubova, ni lige, kakva postoji sada. Da bismo prevazišli manjak utakmica za vreme priprema za neka evropska takmičenja, uvek su nam u susret izlazile muške ekipe. To naravno nisu prvi timovi, već dečaci uzrasta oko 16 godina. Igra sa njima je svakako teža, nemaju jednodelni kupaći pa nema kontakta kao kad igraš sa ženskim ekipama, ali su za nijansu jači fizički što nas tera da svaki detalj taktički i tehnički bude dobro odrađen, ili je kažnjen golom. Imale smo priliku da igramo i sa prvim timom neke muške ekipe, ali to nisu bile ekipe iz Srbije, nego iz Grčke ili Južne Afrike, i s njima bismo igrale bez većih problema. Baš na tu tehniku i taktiku jednom smo na nekom turniru u Seru, u Grčkoj, ostavile zatečene Grke. U utakmicu s njima ušle smo sa dozom straha zato što su bili fizički dosta jači, i znale smo da igramo protiv prvog tima. Kada su nas videli, bili su onako bitni i puni entuzijazma koji se za vreme utakmice izgubio zajedno sa našim strahom, ali naravno jasno je da su oni u vaterpolu daleko ispod naših muškarca. 

PROČITAJTE I...AAA: Maša Pavlović

Kako reaguju muškarci kada kažete da ste vaterpolistkinja? 

Većina bude zatečena, očekuju ispred sebe ne znam ni ja šta, ali bilo je i onih koji bi skroz pozitivno odreagovali. Ti retki su uglavnom bivši vaterpolisti s kojima bih onda imala temu više za razgovor. 

Da li se definitivno izgubila razlika među polovima ili su možda žene čak postale jače?

Moje mišljenje je da ne treba da se gubi razlika između polova, nego način gledanja na tu razliku, pogotovo na našim prostorima. U ženskom sportu kod nas polako sve ide nabolje, ali je potrebno još dosta da se svest na ovim prostorima promeni, da ljudi shvate da je podjednako lepo gledati poteze i golove na ženskim utakmicama, kao i da ne postoje samo muški ekipni sportovi. 

Čime se još bavite, osim što igrate vaterpolo? 

Radim u privatnoj firmi, takođe pored toga radim samostalno kao konsultant za finansije, i u vaterpolo klubu Stari grad kao trener mlađih kategorija. Trenutno, u Srbiji, situacija je takva da samo od igranja vaterpola ne može da se živi, ali moja želja je da se u budućnosti to promeni i da devojke sutra ne moraju pored profesionalnog treninga, kao ja danas, da rade. 

Šta vas je vaterpolo naučio?

Naučio me je životu. Zbog vaterpola sam naučila da na poraze gledam kao na lekciju, da ne padam kada mi se dese, nego da nastavim dalje, da živim i radim u timu, što mi je u poslu ogroman plus. Stekla sam prijatelje za ceo život i verujem da ću i posle završetka igračke karijere nastaviti da se bavim sportom i treniram, jer bez toga ne znam, to je zdrava navika koju sam stekla i koju ne želim da izgubim. 

LIČNA KARTA

Datum i mesto rođenja: 27. 10. 1984.

Horoskopski znak: Škorpija

Emotivni status: Srećna, verujem u ljubav 

Rečenica koju pamtim (i od koga ste čuli)?

„Sve dođe u svoje vreme.“  

Moja mama mi je kao maloj to uvek govorila. Kao mlađa, uvek sam htela sve „sad i odmah“, iako to želim i sada, ta njena rečenica, a i život, naučili su me da ništa ne može „sad i odmah“ i da je nekada lepše/bolje ako se na nešto malo sačeka.

Tekst: Emil Volak