Kada je imala pet godina, njeni roditelji su u dvorištu porodične kuće otvorili privatnu baletsku školu. Odrasla je okružena Lidijom Pilipenko, Marijom Janković, Jelenom Šantić, svojim profesorkama baleta, zatim Tanjom Bošković i Danicom Maksimović, prijateljicama njenih roditelja. Sve te talentovane i jake žene bile su joj uzori u najranijem detinjstvu.

„Zamislite kako je divno kada se probudite i siđete u dvorište puno balerina koje se pripremaju za sledeći čas u školi“, kaže Ksenija. Pored baleta, pasionirano je vežbala klavir, crtala, slikala, otkrivala koliko je zabavna matematika... Čini se da su joj umetnost i arhitektura bili od početka ucrtani u bazu života, da su oduvek bili tu. Ima potrebu da bude disciplinovana, čak opsesivna, kada želi nešto. „U tom smislu sam neviđeni štreber.“  Ljubav, bliskost, nežnost i duboka duhovna povezanost sa ljudima je ono što joj je suštinski bitno u životu. „Mora da postoji neko za koga možeš da kažeš - to je moje biće.“ 

Radila je dizajn enterijera u Informbirou, Anđeliji, Roomu, Fabrici, Moskvi, Drinki, Just Vanilli... 

Kako se osećate kada prođete pored prostora koje ste uređivali, vidite ljude koji bezbrižno uživaju u njemu, a vi ste im upravo to pružili?

Kada je enterijer Drinke bio gotov, shvatila sam da prostori imaju sopstveni život i da baš taj trenutak kada ja završavam svoj posao, zapravo znači početak različitih razvojnih faza koje će taj prostor pretrpeti u budućnosti. Ukoliko je formirana dobra  baza, te promene će biti logične i dobre i obezbediti da prostor traje, bude aktuelan. Dobar prostor je onaj sa kojim ljudi mogu da se identifikuju i u kome se osećaju dobro. 

Prvi lokal, Informbiro, radili ste sa (samo) 26 godina. Zvuči dobro?

Informbiro je projekat koji je bio okidač za sve što se (mimo mojih planova) desilo u mojoj  karijeri arhitekte. U trenutku kada je bilo logično da počnem da radim, moj plan bio je da ostanem aktivna na savremenoj plesnoj sceni kao igrač/koreograf, a zatim da upišem doktorske studije i bavim se posebnim problemima projektovanja objekata. Na poziv Ivana Tasovca, u to vreme direktora Beogradske filharmonije, i još nekoliko kreativnih ljudi, počela sam da radim na projektu Informbiroa. Uspeh Informbiroa se ogleda u tome što je veliki broj najrazličitijih kategorija ljudi uspeo da se identifikuje sa ovim prostorom. Umetnici koji rade u Filharmoniji, biznismeni, starija gospoda koja pre odlaska na Kolarac svrate na času vina u Informbiro - svi nekako osećaju da tu pripadaju. 

Da li zaista unutrašnji prostor može da se deli na muški i ženski, po čemu vi radite „muške enterijere“?

Ne postoje muški ili ženski prostori. Međutim, može se govoriti o ženskom  principu, koji je vezan za žensko stvaralaštvo. Ipak, arhitektura je još „muška“ profesija. Zaha Hadid je jedina žena koja je dobila Pritzkera, najprestižniju nagradu u arhitekturi. Pitanje pozicije žena u arhitekturi je u fokusu na globalnom nivou. Prašina se digla posle odbijanja zahteva da se arhitekti Deniz Skot Braun retroaktivno dodeli ova nagrada, kao članu studija u kome je bila ravnopravan partner, ali je 1991. godine nagrađen samo muški deo ovog partnerstva, njen suprug Robert Venturi. Takve stvari moraju da se promene.

Šta presuđuje da neko bude kvalitetan i dobar arhitekta?

Imati dobru ideju, jasan stav i platformu sa koje govoriš. Rad arhitekte jeste u nekom smislu rad na samom sebi. Raditi na sebi znači raditi sa vlastitoj koncepciji. Raditi na vlastitoj koncepciji znači pronaći kako gledaš na stvari. Nemoguće je doći do dobrih i uspešnih arhitektonskih rešenja ukoliko ona nisu utemeljena u realnosti i neraskidivo vezana za kontekst u kome nastaju. 

A šta presuđuje da bude angažovan?

Da ima dobru ideju, zna kako da je promoviše i bude adaptibilan. Zadatak arhitekte jeste da detektuje potrebe korisnika prostora, da postavi ključna pitanja i da na njih da odgovore. U tom smislu, inicijalna ideja o nekom prostoru  će se sigurno u nekoj meri adaptirati i menjati u odnosu na zahteve korisnika i to je u redu.

Šta najviše volite da radite i zašto? 

Da uživam u trenutku kada ideja počinje da se realizuje, materijalizuje pred mojim očima. Ono što je nekada bio crtež u jednom momentu postaje prostor. 

Koji je najteži deo vašeg posla?

Često se dešava da postoje potpuno različita viđenja kada je jedan projekat u pitanju. Tada shvatite da je vaš zadatak kao arhitekte i autora da imate jasan stav i da ga branite. Ukoliko nemate energije za tu vrstu „spektakla“, stvari ce izmaći kontroli i evoluirati u nešto što niste mogli ni da zamislite, a to ne želite. 

Koji je najaktuelniji svetski trend u dizajnu, odnosno arhitekturi?

Čini se da dizajn snažno referiše na period pedesetih i šezdesetih godina, kada je svet bio manje haotično i mnogo pozitivnije  mesto, dok arhitektura pokušava da uhvati korak sa održivim razvojem na jednoj strani, zakonima tržišta nekretnina na drugoj i da usput nađe rešenja za gomilu problema sa kojima se suočavamo kao društvo. 

LIČNA KARTA

Datum i mesto rođenja: 23. 5.

Horoskopski znak: Blizanac/Bik

Emotivni status: „In a relationship“