Nema dileme da se sve što Marija Šarapova dodirne pretvori u mega uspeh. Dvadesetsedmogodišnja ruska teniska zvezda dominirala je terenima više od deset godina, postigavši u jednoj deceniji više nego što mnogi ostvare u toku cele karijere. Ona je šesta žena svih vremena koja je zaokružila svoju karijeru Grand Slamom (osvojivši Australian Open, U.S. Open, French Open i Wimbledon). Pored toga što važi za najplaćeniju svetsku sportistkinju sa zaradom od 29 miliona dolara (samo sa turnira), ona je počela da privlači pažnju i u svetu biznisa. Pokrenula je dva brenda: losion za sunčanje Supergoop! i luksuznu liniju slatkiša Sugarpova, koju lično vodi kako bi bila sigurna da proizvodi zadovoljavaju njene standarde.

Zato smo bili nestrpljivi da razgovaramo sa Marijom i otkrijemo kako joj sve to polazi za rukom. Kada ne putuje po svetu ili kada ne nastupa kao zaštitno lice luksuznih brendova kao što su Avon ili Tag Heuer, Marija se trudi da živi kao svaka druga devojka od 20 i nešto godina. Bori se sa svojim zahtevnim rasporedom kako bi našla vremena za dečka sa kojim je duže vreme u vezi, bugarskog teniskog profesionalnog igrača Grigora Dimitrova. Pokušava da održi motivaciju za vežbanje, hrani se uravnoteženo i sanja o tome šta je sledeće čeka posle velikih uspeha koje je ostvarila tako mlada. Bez rezerve, otkriva nam svoje tajne za preuzimanje kontrole i stvaranje odvažnog i neustrašivog života kao što je njen!

Cosmo: Pored ogromnog uspeha koji ste ostvarili u tenisu, šta vas je navelo da zakoračite u svet biznisa?

Marija: To je sasvim prirodan sled u mojoj karijeri i mom životu jer sam vrlo rano počela sa tenisom. Završila sam srednju školu i sledeći logičan korak, ako neko želi da ima adekvatno obrazovanje, jeste fakultet. Nikada nisam imala priliku za tako nešto jer sam vrlo rano postala profesionalna teniserka. Jedna od stvari koju sam izuzetno volela kod mog sporta je to što moraš da odrasteš vrlo brzo jer to nije samo igranje tenisa; tu postoji još mnogo drugih stvari, recimo kako da predstaviš sebe, upoznavanje sa sponzorima, odlasci na pres konferencije i davanje pravih odgovora. Ukazale su mi se brojne sjajne prilike, a da pri tom nisam imala odgovarajuće obrazovanje. Dobila sam šansu da sedim na kreativnom sastanku sa Nike ili Cole Haan kompanijama, ili nekim kao što je Frank Gehry, kada sam radila na paru minđuša za Tiffany, i da praktično učim od ljudi koji su jako dobri u onome što rade. Oduvek sam želela da pokrenem svoj biznis i da budem uključena u nešto gde ću biti u prilici da donosim odluke, da osetim taj trenutak pritiska, napeti momenat gde jedna mala odluka može da znači veliku razliku. Bila sam nestrpljiva da preuzmem kontrolu nad vlastitim životom i karijerom van terena. 

C: Koja je najbolja poslovna lekcija koju ste naučili dok ste bili u rovovima? 

M: Ako imate kvalitetan brend, to će vas probiti jer, na kraju krajeva, niko ne može da ospori kvalitet. Ljudi mogu da vam kažu ne i da vas obeshrabruju i mogli bi da kažu da neki poduhvat neće uspeti ili da je ideja loša. Ali ako imate originalnu i kreativnu ideju - u vezi s kojom osećate strast, koju ste spremni da razvijate i da sačekate na rezultat, ne danas i ne sutra, već posle određenog vremena - pobeda će na kraju biti vaša. 

C: Kako je to izgledalo dok ste stvarali svoju liniju slatkiša, Sugarpova?

M: Najvažnije je bilo imati viziju i plan; morate biti svesni da je potrebno da znate šta želite, pre nego što se upustite u ceo proces. Pre nego što sam počela sa brendom Sugarpova, nisam videla nijedne vrhunski prezentirane gumene bombone. Uglavnom su se nalazile iza čokolada, loše upakovane, skroz ulepljene. Pravi proizvod nije bio prisutan na tržištu. Želela sam da (Sugarpova) bude nešto sasvim drugačije u odnosu na sve što se nudilo na polici za 1,99 dolara. Moja vizija bila je da se na taj slatkiš gleda kao na suvenir, koji bi kupac cenio i koji bi ga činio srećnim od trenutka kada bi ga uzeo sa police. Imala sam osećaj da to što ja radim vredi mnogo više, i u početku su mi svi govorili da to neće ići, pošto ljudi žele gumene bombone za dolar. Nisam poverovala u to, i trenutno je naš proizvod prisutan u više od 30 zemalja, tako da interesovanje očigledno postoji. 

C: Vaš glavni posao je tenis, a to znači da svoje telo morate da održavate u izuzetnoj formi. Da li ste pod velikim pritiskom zbog toga?

M: Ne bih upotrebila reč „pritisak“. Mislim da žensko telo, samo po sebi, podrazumeva prisustvo svesti o sopstvenim nesavršenostima i delovima na kojima bismo želeli dodatno da poradimo, kao i saznanje o tome koji delovi traže našu dodatnu pažnju, kako starimo. Bila sam tinejdžerka, a onda odjednom, imam 27 godina, približavam se 30-im, i počinjem da primećujem na svojoj koži nešto što ranije nisam videla. Da li je u pitanju uticaj sunca ili godina? Da li je to zato što sam trenirala čitavog života? Postajete vrlo svesni reakcije vlastitog tela na različite stvari. 

C: Kako izgleda vaša uobičajena ishrana i režim vežbanja?

M: Volim da jedem. Volim raznovrsnu hranu, putovanja po svetu, uživanje u tapasu i čaši vina sa prijateljima. Što se tiče društvenog života, volim da budem u okruženju gde imam priliku da probam različitu hranu, pri čemu sam svesna da moram da vežbam. Tako da, za mene, stroga dijeta nije dobra opcija. Često čujem ljude da kažu: „O, kada se vratim sa treninga, osećam se sjajno.“ Nikada se nisam tako osećala. Meni je trening u opisu posla. Znam da moram da vežbam, znam da ne želim da dozvolim da zapustim svoje telo i za mene je vrlo važno da budem motivisana - ali baš to je najteži deo. Ljude motivišu različite stvari: različite vrste treninga i drugačije okruženje. Za mene je najbolja varijanta raznovrstan program. Lično, ne volim da vežbam u teretani, mada to ipak radim zbog mog tenisa. Ali kad god imam izbor, vežbam napolju. Imam sreće da živim pored plaže veći deo godine, tako da trčim na pesku. Posle treninga sam mokra i osećam se dobro. To je za mene motivacija. 

C: Čak i kada vežbate, ne pridržavate se strogog režima ishrane?

M: Nisam pristalica strogih dijeta zato što smatram da svi mi znamo šta je dobro za naš organizam. Svima je poznato da kada pred sobom imamo tanjir cookiesa, bolje da pojedemo samo jedan, a ne 10. Znaš na šta tvoje telo dobro reaguje, a na šta ne. Ima ljudi koji popiju čašu vina i sutradan se osećaju loše. Oni znaju šta ih čeka, i ako ne žele da se ponovo osete loše, neće piti vino. Ili još gore, kada je iskušenje pred vama, kao i pritisak okoline, u situaciji kada svi oko vas u društvu pijuckaju vino - naravno, i vi ćete im se pridružiti, ali znate kako ćete se osećati narednog dana. Tako da, mislim da naša tela nisu glupa, i svi znamo šta nam prija, a šta ne. Mislim da je samo potrebno da budemo svesni hrane koju unosimo u svoj organizam. U prodavnici, ja sam spremna da platim malo više za zdraviju hranu. Plaćam skuplje organsku hranu. Zahvaljujući tim malim stvarima, moje telo se oseća bolje. 

C: Dosta vremena provodite na teniskom terenu, obliveni znojem, bez šminke, sa kosom skupljenom u konjski rep - pa me zanima kada se osećate najseksepilnije?

M: Kada se ujutru probudim, uvek se osećam čisto i sveže. Možda je razlog za to činjenica da je san najbolji način da se telo odmori. Mislim da je upravo taj izgled, neposredno posle buđenja, uvek najseksepilniji. Kada nemaš šminku, kada ti je lice čisto i prirodno, kada si u pidžami ili boksericama i običnoj majici, i razmakneš zavese, pustiš da te sunce obasja - to je uvek najseksepilnije. 

C: Znači da vaša beauty praksa nije mnogo zahtevna?

M: Dok treniram, gotovo nikada se ne šminkam, pošto je teško održavati šminku kada se neprestano znojite. Meni zapravo ne smeta kada izgledam prirodno i ne smetaju mi nesavršenosti. Oduvek sam verovala da je dobar san i dosta vode esencijalna osnova. Mislim da su ljudima te dve stvari poznate, ali im nikada zapravo ne pridaju dovoljno pažnje i težine. Naravno, moguće je da mnogi ljudi nemaju uslove da se naspavaju u dovoljnoj meri zbog deteta ili ranog buđenja zbog posla. Kada se probudim ujutru, popijem flašu vode od pola litre. Pored kreveta imam pet flaša vode i to je moj početak dana. Tako znam da je moje telo čisto i da ga oslobađam raznih stvari. Imam malu bešiku i dosta puta u toku dana odlazim u toalet, ali bar znam da je to dobro za moje telo. Uvek sam bila pristalica svežeg prirodnog izgleda. A ako volite da se šminkate - to je onda samo kvalitet više. 

C: Zabavljate se sa sa bugarskim teniserom Grigorom Dimitrovim. Kako uspevate da ostanete u kontaktu, imajući u vidu vaše zahtevne obaveze?

M: Mi ne vodimo uobičajen život, pošto stalno putujemo i to je naša realnost. Iako živimo zajedno, oboje smo uglavnom na putu, i premda nam se pojedini turniri poklapaju, retko se dešava da oboje istovremeno imamo slobodan dan. Volimo da provodimo vreme zajedno kad god nam se ukaže prilika. Vrlo smo bliski. Svaki dan razgovaramo kada smo razdvojeni, a koristimo i FaceTime kad god možemo, u zavisnosti od vremenske razlike. 

C: Da li je lep bonus to što oboje igrate tenis i to vam je zajedničko?

M: To je nešto što svakako nismo mogli da biramo - ne znam da li je lepo ili nije. Lepo je što oboje zaista razumemo i poštujemo posao onog drugog. Ali naši rasporedi se dosta razlikuju, a to je jedan od najvećih izazova. Da smo nas dvoje par koji je slobodan vikendima, mogli bismo da se uskladimo, ali retko se dešava da bilo šta možemo da uskladimo, osim možda povremeno večere sa prijateljima. Ako ja imam slobodan dan, on najčešće tog dana trenira i obrnuto. 

C: Vi ste vrlo uspešni u svim aspektima karijere i imali ste tu sreću da zaradite dosta novca. Da li je vaš uspeh ikada predstavljao problem u emotivnim vezama?

M: Čak i da sam sama i singl, nikada ne bih rekla da novac upravlja mojim životom. Imala sam sreće da dobro zarađujem zahvaljujući svojoj karijeri, da mogu da živim u lepoj kući i da letim prvom klasom. To je, naravno, neverovatan luksuz koji ja vrlo cenim, ali ne mislim da je to pokretačka sila u vezi i to svakako nije imalo takav uticaj na nas dvoje. Naravno da je lepo biti u prilici da povremeno razmazimo jedno drugo, ali mi imamo dosta poštovanja za svoje karijere i za ono što stvaramo, a finansijski aspekt nam nije u fokusu. 

C: Kako izgleda kada jedno od vas igra vrlo dobro, a drugi partner prolazi kroz krizu?

M: Mislim da u tim situacijama pomaže što oboje razumemo ovaj sport, gde je važno uravnotežiti emocije i ne jahati previsoko na visokim talasima, niti prenisko na nižim. Trudimo se da budemo u sredini u svim dešavanjima, bilo da je reč o vrlo uzbudljivim momentima ili vrlo teškim situacijama. 

C: U ženskom tenisu vlada jaka konkurencija. Kako se nosite sa pritiskom?

M: Suština je u tome kako vidite sebe i u kom smeru želite da se razvijate i napredujete. To je vrlo individualan sport. Kada se poredite sa drugim ljudima i drugim igračima, morate biti vrlo sebični jer vi se takmičite, nastojite da budete najbolji. Bitno je da kontrolišete svoja očekivanja, ali tako da nastojite da podignete sebe na najbolji nivo. Na kraju krajeva, sve se svodi na postavljanje izazova samom sebi i ništa drugo jer ako ste u stanju da sebe dovedete do najvišeg nivoa, onda će sve drugo doći na svoje mesto. 

C: Da li smatrate da muškarci i žene imaju različit tretman u svetu tenisa?

M: Mislim da se, kao i u mnogim drugim industrijama, mi i dalje suočavamo sa brojnim izazovima, ali to je deo našeg društva i mi ćemo nastaviti da se borimo protiv toga, da pričamo o tome i da budemo toga svesni. Mi smo vrlo moćne žene. Znamo koja je količina rada i žrtvovanja potrebna da bi se stiglo do ovog nivoa.

C: Vaši roditelji odigrali su ogromnu ulogu u pokretanju vaše karijere. Koji vam vid podrške oni pružaju danas?

M: Oni su i dalje vrlo uključeni u moju karijeru i ja sam veoma bliska sa njima. Otac me je godinama trenirao, i dalje to povremeno čini, a mama je velikim delom moja jako dobra prijateljica. Mi smo vrlo, vrlo bliski. Tokom odrastanja, neprestano sam bila pored njih, a ja sam jedinica. Najčešće, kada ljudi dođu u određene godine, požele da odu iz porodičnog okruženja. Ali ja sam uvek bila vezana za taj osećaj bliskosti i obožavam kada smo zajedno. To mi je pružilo vrlo uravnotežen život. 

C: Osvojili ste Wimbledon sa samo 17 godina. Da li biste imali neki savet za tu devojčicu, kada biste sada mogli da razgovarate sa njom?

M: Mislim da ništa ne bih rekla samoj sebi jer bih želela da mogu da prođem kroz celu vožnju. Kada  treba da napredujem, ja napredujem; kada treba da opstanem, naći ću način za to. Da sam znala šta me čeka, mislim da mi vožnja ne bi donela toliko ispunjenje.

Piše: Loren Braun