Ponovo smo se sastali u hotelu New York Plaza, gde je prisutan manji broj modnih poklonika. Lopez treba da primi humanitarnu nagradu od HIV/AIDS fondacije amfAR, u čast saradnje sa Lopez Family Foundation, neprofitnom organizacijom koja radi na poboljšanju ženskog i dečijeg pristupa zdravstvenoj zaštiti. Blicevi  počinju da sevaju dok počasna gošća stiže, odevena u Tom Ford haljinu, a kosa joj je zalizana u konjski rep. Pozira, smejući se dok se oko nje čuju povici koji podsećaju na zavijanje vukova.

Prostorija se zamračuje, a na ekranu se pojavljuje lice njenog prijatelja Rikija Martina. On objašnjava da su, kada su Lopez i njena sestra Linda dobile decu u isto vreme, odlučile da osnuju dobrotvornu organizaciju koja će pomagati drugim novim mamama. Kada je izgovorio njeno ime, ona je  duboko udahnula i krenula ka podijumu, bez beleški i održala je dugačak, elokventan govor o radu fondacije.

Kasnije, rekla mi je da se trudila da ne zaplače. „Emotivna sam. Imate priliku da vidite mali deo toga u emisiji American Idol.“ Omekšala je tek kada je počela da priča o Lindi. „Mnogo je volim i poštujem. Ona je samohrana mama, ali ne kao što sam to ja. Ja imam veliku pomoć. Ona nema. Stalno je pitam ,Da li ti nešto treba?’. Ona uvek kaže ,Sve je u redu’. Ali znam da je premorena.“

Dok sedi za svojim stolom i prima čestitke, gomila postaje bučnija kako se piće sve više toči. Ali ne i Lopez. Ona ne pije, ne puši i nikada nije.

,,Kada prođe 12“, kaže kroz smeh, ,,pomislim, oh, postaje kasno. Ako zaglavite na after partyju do sitnih sati, kako da sledećeg dana izdržite pet sastanaka u nizu?“

Jedne večeri, nedelju dana kasnije, Lopez mi se javila iz svog doma u Los Anđelesu, na kraju slobodnog dana koji je za nju prava retkost. Kaže da stalno planira da ode na odmor, ali nekako to ne uspeva da realizuje.

Na sreću, na prošlogodišnjoj turneji uspela je da spoji posao i zadovoljstvo. Smart je bio glavni koreograf, pa su njih dvoje mogli da ugrabe koji trenutak između nastupa. Večera u Londonu, klub u Istanbulu. „Suština je u tome da pored sebe imaš sjajnog partnera sa kojim ćeš zajedno koračati kroz život“, kaže ona za Smarta, koga naziva svojim najboljim prijateljem.

„Imam sopstvene visoke standarde o tome šta želim od partnera i kako želim da se odnosi prema meni. Ulažem dosta. Ne mislim pri tom na materijalne stvari, već na  ono što mogu da ponudim kao osoba. Ljubav, odanost i sve ono što čini dobru vezu.“

A kada se ona posveti muškarcu, daje se cela. „Smešno je, ali na početku sa Buom sećam se da sam mu govorila da sam izuzetno osetljiva na ignorisanje. A on mi je rekao: ,Slušaj, ako te neko ignoriše, zaboravi ga. On i ne zaslužuje tvoju pažnju.’ Ali smešno je. Ponekad kada ne dobijemo ono što želimo, pokušamo da dobijemo to na negativan način, znaš šta mislim?“

„Jurimo muškarce koji nas ignorišu“, kažem dok ležim na svom krevetu. „Mnoge od nas to rade u 20-im. I onda to pređe u naviku, i počneš da se pitaš Zašto ja i dalje ovo radim?“

„Znam“, kažem dok analiziram svoj pedikir. Mogla bih da pričam sa njom satima, ali moje sanjarenje se prekinulo kada su joj deca ušla u sobu. Jedno od njih plače. ,,Šta? Šta?“, čujem je dok spušta telefon.

I opet, ona mora da ide. Blizancima je vreme za krevet. I ja idem u krevet, kažem joj. A ti? „Pa ne“, odgovara mi ona. Ima još jednu stvar da obavi: da se uvuče u svetlucave tesne crne pantalone i top koji otkriva trbušnjake i da uskoči u limuzinu, pa pravac na Hollywood Bowl, gde njen saradnik Pitbull ima nastup. Nešto malo pre 11 uveče, iskočiće na binu u nastupu iznenađenja uz pirotehniku koja će bleštati svuda oko nje, dok gomila gubi kolektivni um. Drugim rečima, uobičajen utorak.