U Šapcu, odmah preko puta velikog parka, rasla je glumica Nina Janković. Imala je savršeno detinjstvo, uz brižne roditelje i starijeg brata Filipa. Dok smo razgovarali sa njom prepoznali smo tradicionalni porodični vajb: lepo vaspitanje, kućne manire, izražavanje bez primesa vulgarnosti... i pre svega, želju za formiranjem buduće porodice koja je, u najmanju ruku, slična njenoj.

Završila je Srednju umetničku školu, ali je glumački sazrevala u Šabačkom pozorištu, pošto se njen otac bavio glumom. Njegovi prijatelji su maloj Nini na slavama i rođendanima davali podstrek u maštanju da upiše glumu, dok ih je ona inspirisala svojim pobedama u recitovanju na republičkom nivou.

Rodni grad napustila je ipak u želji da upiše Fakultet dramskih umetnosti, što se ispostavilo kao dobra odluka. Osim nenadane popularnosti, u prestonici je našla i veliku ljubav. Sa Matejom je tri godine u vezi. I žive zajedno.
Nina ima dvadeset četiri godine, a karijeru - kao da ima više. Srpska verzija američkog sna ili primer uporne devojke koja je oduvek znala šta želi? I jedno i drugo, jer nosi upečatljive role u gledanim serijama: „Montevideo“, „Cvat lipe na Balkanu“, „Pevaj, brate“, „Budva na pjenu od mora“, „Jagodići“...

„Dolazim iz dobre porodice i zdrave sredine. Pa moji roditelji se još drže za ruke i ljube dok šetaju. Dve drugarice iz detinjstva, Mia i Olivera, i dalje su mi najbolje. Sve smo izrasle u dobre ljude, a kad god smo zajedno, ne mogu da se suzdržim od smeha i sreće. Sa njima, kao i sa mamom, najviše delim svoje ljubavne probleme. ,Uh, što me Mateja iznervirao’, na primer.“

Veselo druženje 

Nakon vesti da je primljena na FDU Nina je iznajmila stan na Banovom brdu sa koleginicom, Leskovčankom Miljanom Gavrilović i njenom prijateljicom Marijom.

„Prve dve godine studiranja nisam imala privatni život. Na fakultetu sam bila od osam do osam. Kada mi je mama dolazila u posetu, više se družila sa Marijom koja je studirala japanski, nego sa mnom. Majke su nam inače donosile hranu, ali smo i mi kuvale. Pa i za celu klasu, nas dvanaest, jer su okupljanja bila kod nas najčešće. Uz gitaru, super provod i razne ideje, poput one kad smo naglo odlučili da svi odemo na Divčibare, u kuću Anje Alač. Ili da se, za vreme moje slave, 16. novembra, cela klasa preseli kod mene u Šabac. Iz dnevne sobe bismo izneli bukvalno sve, i samo poređali dušeke. I nas dvanaest tu spavali.“

A onda dolazi treća godina studija. I njena uloga u „Montevideu“.

„Nisam sanjala da će moj lik biti tako zapamćen. Svako ko upiše glumu sanja o uspehu. Ali postoji mnogo glumaca, previše akademija... Dragan Petrović Pele nas je dobro naučio. Stvarno ne znam kako bih završila da nisam bila kod njega u klasi.“

Zanimljivo, kao uzore ne ističe neke aktuelne holivudske glumice ili legende poput Odri Hepbern što je svojstveno za mnoge njene koleginice. Ona spremno, ispijajući belo vino, izdvaja Natašu Ninković, Nelu Mihajlović i Tanju Bošković.

„Tanja je prava diva. Kada razgovaram sa njom, a puna je priča i anegdota, ne bih primetila ni da mi se proba otkaže. Mogu da je slušam večno. Nataša Ninković je nestvarno vedra i puna dobrih saveta. Nela je divna. Volim da je gledam, lepa je i raznovrsna. I ima dobar stav. Sve tri su tako različite, a svaka je na svoj način fenomenalna.“