Zašto muškarcima ponekad nije do seksa

Da li će biti raspoložen za seks ili ne, zavisi brojnih okolnosti, počev od onih koje žene nikada ne bi primetile...

Nikada nisam voleo rečenice koje počinju sintagmom: Prema najnovijim istraživanjima. Ceo problem je kako uključiti u već dovoljno ubrzan život i dovoljno sna, ispijanje tečnosti, voće i povrće, higijenu, pa ne mnogo masno, pa ne mnogo slano, gužvu u saobraćaju, golišave devojke na ulici, pa namćorastog šefa, radoznalog komšiju, druženje sa prijateljima, porodicom, plaćanje računa, pranje automobila, šoping, godišnje odmore, čitanje, pa pozorište, pa seks. Da, skoro da sam zaboravio - seks! Uostalom, kome je do seksa nakon svega ovoga? Kad imam samo 24 časa dnevno. Možda da izbacim spavanje? Ionako ništa ne sanjam mesecima, a ovi narandžasti opet prekopavaju ulicu već od svitanja: ljulja mi se ceo krevet, a glavom udaram o drveni deo kreveta po taktu one bušilice za beton. Uh! Jutarnju erekciju nisam video još od kada su završili vodovod. Sad je gasovod u pitanju.

Smeh narandžastih

Pre neki dan, za vreme doručka, rekla mi je listajući svoj časopis, kako prema najnovijim istraživanjima muškarci sve manje razmišljaju o seksu u toku dana. Ispijao sam svoj jogurt i nezainteresovano odgovorio: „Da, da“, a pomislih u sebi: „Da li njima, koji prave najnovija istraživanja, narandžasti skaču po glavi? I zašto mi ona sad prebacuje da ne razmišljam o seksu? Jeste, jeste... Prebacuje mi sto posto“. Onda mi je jogurt upao u dušnik i počeo sam nekontrolisano da kašljem hodajući do česme.  Progutao sam malo vode, pa sam je pitao između dva gutljaja: „I? Šta još kažu?“ Ona me zbunjeno gledala sa viljuškom u ruci. „Ko, šta kaže? Je l’ ti dobro?“ „Pa najnovija istraživanja...“, rekoh otvarajući vrata od stana. „Ma nebitno. Kasnim na posao.“ Ispred zgrade sam stao posred rupe u kojoj je bila voda od kiše. Oni narandžasti su se smejali iza mene. Obećao sam sebi da više nikad neću staviti onu svoju narandžastu kravatu. Spaliću je, usred iskopanog rova za gasovod!

Take it easy

Za vreme posla, iznenada sam počeo da razmišljam o seksu, ali u negativnom kontekstu, o tome što mi je ona za doručkom prebacila kako dugo nismo imali seks i kako više da se otkačim narandžastih koji su krivi za sve, pa sam krenuo da brojim koliko smo puta bili bezobrazni poslednjih mesec dana. Izgleda da prema najnovijim istraživanjima to nije dovoljno, ili ona misli da sam superheroj u helankama. Razuzdani Spajdermen. Hej, dečko, pomislih odjednom, možda ti ništa nije prebacivala. Uostalom, u pravu je. Bio sam aktivan u poslednje vreme kao i fikus iz dnevne sobe. Sa mog notebook računara čuo se slab zvuk: You got to cool down, relax, take it easy, ali kancelarijska nirvana je kratko trajala. Zazvonio je telefon i glas sa druge strane urlao je o nekakvim izveštajima koje nisam poslao. Sputio sam slušalicu i došlo mi je da plačem. Više nikad neću imati erekciju.

Kasno te noći ušetao sam tiho u stan da je ne probudim. Kada sam na prstima prišao krevetu ugledao sam njenu otkrivenu zadnjicu, koja je obasjana uličnom svetiljkom pritisla neko dugmence u meni. Te noći Spajdermen je probao mnogo položaja. Imali smo seks dva puta u toku noći, a ujutru smo trošili jutarnju erekciju do kraja, u inat narandžastima. C-r-kn- i-t-e-n-a-r-a-n-dž-a-s-t-i udarao je krevet o zid, sve dok mi nije pala slika na glavu. „Prema najnovijim istraživanjima, ljudi masovno ginu u sopstvenom krevetu“, rekla mi je zadihana. Sreća, pa sam bio gotov pre toga.

Piše: Milan Jovanić