Dečko koji obećava: Milutin Milošević

U toku lova na domaće talentovane lepotane, Cosmo se zaustavio na glumcu koji izaziva divljenje žena, iako, kako kaže, sam ne traži tu vrstu pažnje

Kada sebe sagledava kao glumca, Milutin Milošević mudro bira reči. Svestan je da se savršenstvo njegovog zanata, čak i smelim radom, dostiže vrlo teško. Iz ugla dvadesetosmogodišnjeg muškarca, svoj lik ne predstavlja na revolucionaran način, svojstveno mnogim njegovim kolegama. Skroman je, nekako ponosan i, pre svega, razigran kao ždrebac koga je nemoguće ukrotiti. Često ga opisuju kao najlepšeg glumca na domaćoj sceni. Takvo mišljenje se jasno istaklo nakon tri filma, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Beogradski fantom“ i „Über Life“, gde je glavne uloge poneo u dahu. U intervjuu za Cosmo on ipak ruši mit o sebi kao zavodniku. Jednostavno, ne prihvata ga.

Zašto ste postali glumac?

Ne znam još da li sam postao glumac, iako imam diplomu. Glumac postajete onog trenutka kada ovladate tehnikom glumačkog zanata i to kontrolisano sprovodite na sceni. Nekada mi to pođe za rukom, nekada ne. Ne mogu sebe da lažem, kada mi bude jasno da nisam pravi. Retko je da se sve poklopi u punoći te veštine. Ako se to desi dva-tri puta u toku snimanja, znači da će film biti dobar.

Da li sebe smatrate umetnikom?

Mislim da sam talentovan, da postoji potencijal i da ću vremenom da vidim šta ću sa tim da uradim.

Da li biste sebe uvrstili u one koji su se borili za svoje mesto u Beogradu, kada ste se pre deset godina doselili iz rodnog Čačka?

Nije tu bilo neke borbe. Došao sam na fakultet i radio. Rentao sam stan, kao što ga rentam i sad. To je samodisciplina koju ponesete iz kuće, kao deo kulture i vaspitanja, a koji su isto delovi talenta. Moja profesorka Gordana Marić je govorila da talenat nije samo to da umeš nešto da izgovoriš kao neko drugi ili da uradiš vežbu kako treba, nego i da budeš sposoban da ustaneš u osam ujutru i budeš ceo dan na fakultetu. Ništa mi od toga nije bilo teško.

Baš ništa?

Počeo sam da radim od druge godine fakulteta i od tada se, manje ili više, izdržavam uspešno. Ne kukam kada nemam para. Beograd, odnosno Srbija je kao dobra riba na heroinu i moram da se cimam mnogo da bih išta uradio. Ali to je egzotično, samim tim sam povlašćen, jer tako mogu od sebe da izvučem maksimum. To može da bude naporno, ali ne odustajem.

Zvučite vrlo „odraslo“... Da li ste zaista takvi?

Odrastao sam relativno skoro, a ni to se nije desilo u celosti. Vaspitavan sam u klasičnoj četvoročlanoj porodici. Roditelji i starija sestra. Ništa tu nije bilo ekskluzivno, samo prirodno.

Da li ste razmišljali o odlasku u inostranstvo?

Voleo bih da radim svoj posao, gde god to bilo. Prirodno je da bih voleo da se oprobam u drugim sredinama. Na kraju, u budućnosti, ni jezičke barijere neće postojati, jer će film doći do jednog univerzalnog jezika. Verujem da će Holivud prvi da uvede to da glumci ne moraju da perfektno govore engleski da bi bili angažovani.

Da li vam se dopadaju devojke koje su isključivo u vašem fazonu?

Rekli su mi da mi je neko otvorio fan grupu na Facebooku, pa su se čudili da su tamo žene koje nisu u mom fazonu, odnosno kako „drugačije“ izgledaju sve te devojke. Nisu u mom fazonu? Mislim da su sve devojke u mom fazonu! Devojke su devojke, neke imaju ispeglanu kosu, a ove druge nose kape. Stavljanje u klišee je suvišno.

Forma je, po vašem mišljenju, samo prividna?

Recimo, kada bih se našao u društvu neke devojke koja bi se na splavu popela na sto, ne bih se i ja popeo, ali apsolutno bi mogla da mi privuče pažnju. To što se ona popela ne znači da je „kreten“. Možda je samo vesela. Ne bih je izbegavao, jer bih tako robovao predrasudama. Možda bi imala da mi kaže nešto što bi me „izbezumilo“, obradovalo i ohrabrilo.

Baš imate otvorena shvatanja, suštinski moderna...

Takva shvatanja postoje oduvek. Ne znam kakva su danas.