Vodič za trezveno sagledavanje briga

Foto: Shutterstock

Ne dopuštajte više da vam taj negativan glas brige u glavi uništava sreću. Uz pomoć ovih trikova preokrenite stvar u svoju korist...

Ako ste sklone brizi, verovatno vam često govore: „Oh, prestani da brineš“ i „Previše razmišljaš“. To su loši saveti. Bez obzira koliko je prijatelj koji ih izgovara - ili, u nekim slučajevima, psiholog - dobronameran, svaki savet koji u suštini znači da zaboravite na ono što vas muči je kontraproduktivan. Ne samo što ćete još više brinuti, već ćete imati i osećaj da vas ljudi ne razumeju, a to vremenom može da odvede u anksioznost i depresiju. Sve u svemu, ako ste po prirodi tip osobe koja brine, vi ćete brinuti. Trik je u tome da brinete na „dobar“ način. A da biste to postigle, prvo morate da shvatite zašto brinete.

Zašto brinemo?

Psiholozi znaju da su osobe sklone brizi u stvari manje nervozne kada to čine. Briga je za njih odbrambeni mehanizam. Razmišljanje o svim mogućim ishodima im pomaže da se nose sa neizvesnošću - a pokazalo se da u tip zabrinutih osoba spadaju ličnosti koje izrazito ne vole neizvesnost. Ali to ne znači da je svaka briga dobra - ako izmakne kontroli, briga može da dovede do emocionalnih problema, recimo depresije. „Dobra“ briga motiviše osobu na odgovorno ponašanje. Ali mnoge brige su uzaludne - bilo da su zasnovane na pogrešnim uverenjima ili se tiču stvari na koje se ne može uticati.

Loša briga

Evo najčešćih „tripova“ karakterističnih za žene sklone brizi:

Šta mogu da predvidim, mogu i da sprečim

Zabrinute ličnosti veruju da će stvari da izmaknu kontroli. Na pitanje istraživača šta misle da će brigom  postići, odgovaraju: „Možda smislim način da rešim problem koji može da se pojavi.“ Ove osobe pokušavaju da kontrolišu šta će se desiti tako što zamišljaju najgore moguće ishode i smišljaju rešenja za njih. Žive u strahu da će se desiti nešto loše - da će pasti na ispitu, da će ih udariti autobus, odbiti svako koga pozovu na „sudar“. Ali ove loše stvari se često ne dese. Pa, zašto onda prosto ne prestanu da brinu? Zbog sledećeg, duboko usađenog načina zaključivanja: „Hej, saberite dva i dva: niste pali na ispitu, nije vas udario autobus, niti „otkačio“ svako koga ste pozvali da izađete. Vidite, to dokazuje da briga ‘pali’!“

Uopšte nije važno kako se ja zbog toga osećam

Ima nečega u tome što ljudi osobama ophrvanim brigom kažu: „Ti previše razmišljaš“. Ličnosti sklone brizi ne samo da imaju velike poteškoće da prepoznaju svoja osećanja, već ih i često doživljavaju kao negativna. Plus, često i ne shvate pravo značenje nekog događaja zato što su previše zaokupljene sopstvenim brigama. Pokazalo se da je kod hronično zabrinutih osoba dok brinu povećana aktivnost u moždanim centrima zaduženim za razmišljanje (kortikalni deo), a smanjena u onim zaduženim za emocije (limbički/amigdala centri). Pošto se kada su suočeni sa pretnjom oslanjaju na „neemocionalne“ moždane centre, nisu uvek potpuno svesni svojih osećanja spram stvari zbog koje brinu. Brojne psihološke studije pokazuju da to predstavlja problem, jer da biste prevazišli strah morate u stvari da ga osetite. Ne možete prosto da ga promislite, morate da ga doživite kao osećanje straha.

Ali šta ako…?

Osobe sklone brizi mrze neizvesnost. Čak bi se daleko radije suočile sa negativnim ishodom nego podnosile stanje bilo kakve neizvesnosti (čak i ako bi u tom slučaju krajnji ishod mogao da bude i pozitivan). One veruju da ako uspeju da smisle sve moguće loše ishode neće osećati neizvesnost spram budućnosti, pa će onda moći da počnu da smišljaju rešenja za sve moguće opcije. Ali ovi pokušaji da se reše osećanja neizvesnosti samo intenziviraju brigu. Jer, kada dobro razmisle, shvate da ne mogu da predvide sve i da njihova „rešenja“ neće „upaliti“ ako se desi nešto nepredviđeno. Što ih još više zabrine. Grrr!