Izvinite na iskrenosti, ali opsovati s vremena na vreme zaista prija. OK, ima onih koji to rade previše često i onih koji to nikada ne bi ni pomislili da urade, ali kod većine nas povremeno oslobađanje napetosti psovkom je neka vrsta katarze. I da, baš prija. Ne samo da malo razigranog jezika pokazuje našu strast, već je dokazano i da utiče na naša osećanja i to pozitivno.

Činjenica je da smo mi generacija koja dosta psuje. Ne sećam se iskreno da je moja baka rekla bilo šta ozbiljnije od „naopako“ i definitivno sam se u detinjstvu sa psovkama prvi put susrela u školi. A sada nije čudno da na ulici čujemo decu kako izgovaraju psovke i vidimo roditelje koji se zbog toga smeškaju. OK, možda to ne zvuči idealno i činjenica je da prvo moramo da naučimo da govorimo pravilno i lepo da bi nam bilo dozvoljeno da ponekad svoj govor obogatimo i kojom psovkom, naravno relativno pristojnom, ali psovanje zaista može imati nekoliko korisnih aspekata.

Došlo je do ozbiljnih promena u našem sagledavanju psovanja. Ne tako davno bilo je gotovo nemoguće sresti se sa psovkama u dnevnom televizijskom programu. Naravno, ne računamo domaće filmove prepune sočnih izjava, ali u svakodnevnom javnom govoru to nije bio običaj. A kada bi do toga i došlo, zvuk pištanja bi prekrio svaku psovku. Sada je psovka svakodnevni deo bilo kakvog govora. I javnog i privatnog. A filmovi i serije gotovo da ne mogu da postoje bez eksplicitnog jezika. Jedna od popularnih detektivskih serija The Wire ima više od sto psovki po epizodi. A mi to kao sunđeri upijamo i naravno vrlo se lako na njih navikavamo. I što smo više izloženi psovanju, to se vulgaran jezik više integriše u naš svakodnevni govor. Zbog toga često i sami menjamo način na koji govorimo. Da, moram priznati da sam to primetila i na sebi, a i na svim ljudima iz moje generacije. Nekada je psovka pred roditeljima zaista bila no no, a sada se vrlo lako desi da baš pred njima recimo u saobraćaju onako sočno prokomentarišem vožnju susednog vozača. 

Neki možda psuju samo kada su ljuti i uznemireni, ali povećana medijska upotreba psovki kao izraz humora ili čak izraz nežnosti definitivno može da utiče na naš odnos prema psovkama. Naše psovke su ozbiljno evoluirale od davnih „sunce ti poljubim“ i ostalih nevinih izjava, a mi sami i ljudi oko nas više ne trzaju i ne crvene kada to čuju. Pored toga što se porodice navikavaju na takav jezik, psovanje izgleda ima pozitivne efekte i na zdravlje. Od uticaja na naše emocije na dubljem nivou do katarzičnog efekta mnogo toga pozitivnog može da donese poneka sočna reč u našem rečniku.

Nastavak vas čeka na sledećoj strani...