Da li ste sigurni da želite veće grudi?

Foto: Shutterstock

U ozbiljnim ordinacijama estetske hirurgije psiholog nije zaposlen bez razloga, a neželjeni efekti, koliko god hirurg bio vešt, uvek su mogući...

Kada se govori o čudima estetske hirurgije u reklamama i piše na promo stranicama magazina, one neuspešne operacije se baš i ne guraju u prvi plan! Zadivljeni pogledom na fotografije “pre” i “ posle” lako ćemo se odati uverenosti da je danas plastična operacija samo rutinska i toliko uobičajena stvar, da se može smatrati potupono bezbenim načinom da za postizanje toliko željenog savršenstvo tela. Ono o čemu obično ne razmišljamo je da komplikacije, ma koliko retke bile, ipak postoje, a glavna deviza većine ljudi koji se odlučuju za operaciju je čuvena “ma, neće se to desiti meni”. Činjenica je međutim, da se nekom ipak desi!  Činjenica je, takođe, da ima i pacijenata koji su se posle operacije pogledali u ogledalu i rasplakali, ali ne od sreće, nego od muke.

Da li vam možda manjka samopouzdanje?

Da ne bude zabune, plastična hirurgija se smatra kraljicom operativnih tehnika. Ona daruje drugi život žrtvama nesreća, nove grudi ženama koje su zbog karcinoma ostale bez dojki, uklanja urođene mane koje upropašćavaju i lični opis i um. Razlika je, međutim, velika između onih koji su se u hiruškoj sali našli nesrećnim slučajem i onih koji pod uticajem sveprisutnog kulta lepote sami sebe šalju “pod nož”. Bombardovani iz medijskih zaseda, takvi su spremni da bezbroj puta dopravljaju grudi, lice, stomak, zadnjicu, čak i najintimnije delove tela. Ako doživite da se u ozbiljnoj ordinaciji „plastičara“ vama više bavi psiholog nego hirurg, ili vas čak odlučno pošalju kući, rešenje za svoje nevolje trebalo bi da potražite tamo  gde vam neće puštati krv, znoj i suze.

U doba poplave “balona” na bistama estradnih zvezda i manekenki, jednom beogradskom estetskom hirurgu, došla je devojka koja je žarko želela da joj se smanje grudi. „Njenim grudima nisam mogao da pronađem manu. Baš takve su tražile druge pacijentkinje. U razgovoru sa psihologom, devojka je u suzama molila da joj izađemo u susret. Imala je mladića toliko ljubomornog da je počeo da napada i nju i sve muškarce u okolini jer, navodno, svi zure u njen dekolte.” Nekada, otkriva doktor, žene koje mu dolaze i nisu same toliko zapele za „peticu“ u brusthalteru, nego ispunjavaju vlažne snove svojih muževa ili ljubavnika, koji dođu sa njima i kupuju im grudi kao par minđuša.

Tridesetjednogodišnja pravnica Radmila sama je odabrala razumnu meru novih dojki jer je silikonskim umecima želela da im povrati lepotu pošto je rodila četvrto dete: „Grudi su mi operisane čak pet puta, pošto je već prva operacija prošla loše, a svaki hirurg je imao sopstvenu ideju šta bi trebalo da popravi. Od početka trpim bolove, koji su se proširili na vrat, a sada se pojavio i gorući bol u desnoj ruci.“ Ni tridesetpetogodišnja Milena se nije dvoumila, pošto je na letovanju u Italiji novo poprsje njene prijateljice odvuklo poglede svih muškaraca: „Odlučila sam se za bezbednije implante, sa slanim rastvorom, jer sam sve najgore čula o silikonu. Nekoliko dana od operacije, požalila sam se doktoru da su implanti postavljeni suviše visoko, ali me je on utešio da će grudi same spasti u ,naročiti džep’. Iako sam se pridržavala svih uputstava, grudi su mi i godinu dana kasnije stajale neprirodno, pod bradom, a oko leve dojke se stvorila fibrozna kapsula. Proizvođač umetaka mi je, sav u čudu, rekao da model grudi koji sam ,kupila’ nije ni predviđen da se pomera, kao i da masaže povređuju okolno tkivo! Moje dojke su stigle i na sud jer doktor ne priznaje da je pogrešio“, žali se očajna Milena.