Nakon što sam diplomirala na Višoj školi za likovnu i primenjenu umetnost, pa na Fakultetu likovnih umetnosti, a potom doktorirala na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, dve godine sam radila na novosadskoj Akademiji kao naučni saradnik-istraživač i docent na jednom od univerziteta u Republici Srpskoj. Verovali ili ne, i posle sveg tog truda plata je bila taj čuveni „minimalac“ od kojeg ne može da se živi, zbog čega nastaje Mastilogradnja. U tom trenutku sam bez imalo krivice svoj početnički stav „Živim za karijeru“ zamenila za „Tetoviranje nije način života, aspekt za koji se živi, već profesija od koje se živi“. 

Dan uvek započinjem zabavnim razgovorima sa klijentima i radom na tattoo predlošku (flashu). Kada dođemo do zajedničkog dogovora, zakazujemo termin tetoviranja i nalazimo se u studiju. Moram priznati da sam čin tetoviranja sa sobom nosi dosta uzbuđenja sa obe strane. Volim što ovaj posao stvara divne odnose, tako da ja sad ne znam osobu kojoj sam radila tattoo, a nisam postala dobar ortak. Mastilogradnja definitivno ne bi postojala bez mojih drugova i sadašnjeg tima, Aleksandra Popova i Nebojše Vukelića. Sa Aleksom, koji mi se prvo obratio zbog tetovaže, danas delim poslovni prostor. I danas radimo zajedno i njegovo prisustvo, ideje, inicijativa i pomoć mi bezgranično znače. Oni su moji prijatelji, konsultanti i prava podrška. Često se šalimo da Aleksandar brine o svima nama kao mama, Nebojša je uzeo ulogu oštrog kritičara svog i tuđeg rada, a ja sam neko ko će uvek da pokrene šalu. A verujte da posle više časova rada u jednom položaju počnete da gubite koncentraciju i normalno je da ćete postati „spontaniji“. Tako sam jednom radila sa momkom koji je igrao fudbal u Crvenoj zvezdi, i pored umora i svega ja sam poznatom fudbaleru rekla Vidi, ako nemaš odmah da platiš, možeš i na rate. Moram priznati da se i danas svi smejemo tome.

Ono što nastaje u Mastilogradnji jesu autentični totemi, vertikalna forma crteža koja poštuje anatomiju tela. Motivi su urađeni u old school tetovažerskom duhu. Nastaju, kako je primetio jedan od trojice članova rep kolektiva Mrak klan, kao što nastaje muzički bit. Umesto da uzmem sekvencu zvuka, uzimam već postojeće slike, slažem ih u Photoshopu, zatim štampam, a onda crtam preko tog rešenja. 

Volim spontanost i to je nešto što pokušavam da zadržim kao deo svoje ličnosti. Pa čak se trudim od malih nogu da negujem i tvrdoglavost, istrajnost i upornost. Na Akademiji sam naučila da stoički podnesem svaku kritiku i iz nje učim ako osetim da je iskrena i konstruktivna. Ali kada je u pitanju mišljenje drugih ljudi jako sam čudna. Mene ne zanima šta ljudi misle jer smatram da znam šta radim, ali mi je sa druge strane očajnički stalo do mišljenja pojedinih ljudi, koje možda i ne poznajem. U ovom poslu je potrebno jako puno strpljenja jer vam dolaze ljudi različitih karaktera. Zato vam i nečija lepa reč bude vetar u leđa pa mi je tako jedan od laskavijih  momenata kada je Krešo Bengalka iz splitskog gengsta rap sastava Kiša metaka rekao da su mi radovi strava i da će posetiti Mastilogradnju. 

Nastavak na sledećoj strani...