Smršala sam 32 kilograma

Koliko snage i jake volje je potrebno da se izgubi veliki broj kilograma, na svom primeru objašnjava Maja Đukić...

„Za pola godine skinula sam 32 kilograma. Imala sam 102, a sada imam 70“, počela je za Cosmo svoju iskrenu ispovest Maja Đukić (38), žena koja je rešila da se jednom zauvek izbori sa problemom viška kilograma. Nije joj, ipak, bilo lako da to uradi. I da posle više bezuspešnih pokušaja uspe da sa zadovoljnim osmehom na licu pogleda sebe u ogledalu. Pre ovog svog najvećeg životnog zaokreta, ona je bila svesna da je upala u zamku svih onih koji prepuštaju svom neutoljivom apetitu da savlada jasna pravila normalne ishrane.

Cela torta

„Prvog meseca izgubila sam osam kilograma. Tada su svi mislili da sam bolesna, što me je posebno šokiralo jer sam se super osećala. I onda kilogram po kilogram... Trebalo bi da idem još malo dole, ali zadovoljna sam. Sada sam na održavanju težine, dok mi organizam ne ,zapamti’ željenu težinu“, otkriva ona. Maja se hranila po instrukcijama doktorke Branke Mirković. Doktorka Mirković je nutricionista koji, po rečima mnogih sada mršavih devojaka, zaista pomaže onima koji žele da izgube na težini. Jedna devojka je uz njene instrukcije izgubila fantastičnih 105 kilograma.

„Doktorka savetuje šta da jedete, kako i koliko. I nije teško da se pridržavate toga“, kaže Maja dok se priseća ne tako davne prošlosti: „Ceo život imala sam višak kilograma i borila se da smršam. A onda, u jednom trenutku, stala sam na vagu i videla 102. Gojenje je krenulo sa pet, pa deset, pa petnaest... i došlo do 102 kilograma! Volela sam da jedem. Bila sam u stanju da sama pojedem celu tortu. Na proslavama sam jela meso samo pomalo, jer sam jedva čekala kolače. Ne postoji vrsta kolača i torti, ma bilo kakvih slatkiša, koje nisam probala. Čak i za dečiji rođendan, krišom noću, budila sam se i jela dečiju tortu. Sve što je slatko mogla sam da jedem u neograničenim količinama. I kada sam imala probleme u životu, puno sam jela, rešavajući ih, kao, hranom“, objašnjava Maja svoje tadašnje stanje svesti.

„Šta ceš ti ovde?“

Danas, ona je svesna koliko je u suštini hrabra i jaka. Za takav poduhvat potrebna je izrazita snaga volje. „Širila sam farmerke i trenerke... Haljinu nisam obukla deset godina. Žensko koje ne može da obuče haljinu... ni ne liči na žensko. Bilo je faza kada nisam mogla da se pogledam u ogledalu, nakon čega bih se navikla na svoje dimenzije, pa čak i mislila da nisam debela. U jednom momentu bude strašno, plačeš i nerviraš se, naročito posle poseta radnjama. Jer, nisam imala šta da tražim tamo. Bukvalno. Za mene nije bilo veličine. Kada bih stala na vrata neke prosečne radnje, prodavačice bi mi samo pogledom poručile ,šta ćeš ti ovde?’ Nije bilo brojeva za mene, najveći možda 44. A ja sam nosila 50 i 52 veličinu. Krenula sam da gledam one bapske butike, naravno i one za debele žene, gde nema ništa normalno da se kupi. Onda bih odlazila na ,buvljak’ i postajala sve više nezadovoljna sama sobom. Nije me bilo briga kako izgledam, da li imam frizuru ili je nemam, jednostavno nisam vodila računa o sebi. Nisam nosila ni štikle. Čak i ako nisam oprala kosu... nisam obraćala pažnju jer ,ko će mene da gleda, ja sam debela’“, seća se Maja.

Povišen pritisak

Nije samo izgled uticao na Maju da se oseća loše. Ona je zbog velike telesne težine dobila i povišen pritisak. Dijete koje je držala nisu joj pomogle. Počela je da pije lekove. „Držala sam razne dijete, tokom kojih sam recimo skinula samo pola kilograma, što me nije zadovoljilo. I onda bih nastavila po starom. Pila sam razne tablete, mazala se kojekakvim kremama i čudima... I ništa. Dobila sam povišen pritisak. Išla sam i kod plastičnog hirurga, raspitivala se o raznim operacijama, liposukcijama i o rekonstrukciji stomaka. Sve to je prevazilazilo moje finansijske mogućnosti. Kod plastičnih hirurga sve ,može’ da se reši, ali novcem. Jedna žena, koja je imala više operacija na sebi, rekla mi je da se ne zamajavam i da su operacije bacanje para, ako ne promenim način ishrane.“

Kada danas vidite ovu upornu ženu ne možete da verujete da je nekada imala 32 kilograma više. Naravno, ona se seća svakog detalja svoje borbe radi boljeg, zdravijeg i lepšeg izgleda. „Bilo je perioda kriza, dođem do frižidera, pružim ruku i ipak ništa ne uzmem jer znam da ću za par dana ići na merenje. U početku sam se sklanjala od stola, odnosno puštala da članovi moje porodice jedu bez mene, a onda bih ja sela i jela svoje. Ne bih se opet ugojila da mi neko da sve pare ovog sveta. Nikada i ni za šta se ne bih vratila na tu kilažu. Sada više ne pijem lekove za pritisak, ličim na ženu i drugačije se osećam. Koliko sam samo bila srećna kada sam se letos skinula u kupaći kostim i rekla: ,Ja mogu da obučem kupaći iz dva dela’. To je za mene bila ,misaona imenica’. Da li imam negde salo viška, potpuno je nebitno. Osećam da mogu sve da uradim, da poletim, ceo svet je moj! Potrebno je da verujete u sebe da biste smršali. Potrebno je postaviti cilj.“

Piše: Emil Volak