Rešila sam se svojih veštačkih grudi

U početku, implanti mogu „činiti čuda“ za karijeru i život... Iskustvo jedne mlade Amerikanke objašnjava zašto tako nije i na kraju...

„I dalje pamtim trenutak kada su me odvozili iz operacione sale. Još ošamućena od anestezije pogledala sam oko sebe i ugledala svoju majku. Mama, rekla sam joj, slon mi sedi na grudima“, iskreno je počela priču Džen, Amerikanka koja se iskreno pokajala posle ugradnje silikonskih grudi.

„Zapravo, hirurg je upotrebio salin, kako bi dimenzije mojih grudi od 34 B promenio u 34D. Tada sam imala 19 godina“, otvoreno je rekla Džen.

„Kada sam svojim roditeljima saopštila da ću ugraditi implante, a to sam mogla jer sam uštedela 6.000 dolara, nisu bili nimalo srećni. Rekla sam im da želim bolje da izgledam u odeći i da imam više samopouzdanja dok se šetam u bikiniju. Ali u realnosti, nadala sam se da ću dobiti više od te očekivane  samouverenosti“, svesna je sada Džen da je greška bila u pogrešnim motivima za susret sa nožem plastičnog hirurga. „U narednih šest godina mog života, implanti su se ‘otplatili’, ako obračunam besplatna pića, neplaćene kazne za prebrzu vožnju, pa čak i povlastice na poslu. Ali su vrlo brzo ispostavili emotivni i profesionalni račun koji je na kraju postao previsok za mene.“

Biti ili ne biti D?

„Svoju karijeru dugujem implantima“, priseća se Džen. „Na prvoj godini studiranja, sa društvom sam gledala ragbi utakmicu na stadionu Državnog koledža Floride. Prenosila ju je televizija, a kamerman je zumirao mene i moje društvo, očigledno zbog mog poprsja koje se prelivalo iz oskudnog topa koji sam nosila. Komentator je izjavio: ,Hiljadu i po mladih Amerikanaca u punoj snazi upravo se prijavilo za upis na Državni univerzitet Floride’. I tek tako moj život se promenio preko noći.

Moje slike su preplavile sportske blogove na Internetu. Slikala sam se za magazine Maxim i Playboy. Počela sam da pišem kolumne o koledž-ragbiju za vebsajt Sports Ilustrateda...“, ističe ova devojka, dok joj se u rečima oseća blaga seta zbog nepromišljenih poteza iz prošlosti.

„Pre ovih događaja planirala sam da upišem studije prava, ali kada su se pojavile varijante da započnem glumačku karijeru, odlučila sam da svoje ranije planove stavim na čekanje. Dve godine posle te sudbonosne ragbi utakmice, preselila sam se u Njujork. Bila sam svesna da ću na početku morati da se zadovoljim ulaskom na mala vrata, i angažmani koje sam u to vreme dobijala uglavnom su podrazumevali uloge u stilu devojke koja kulira pored bazena. Ali tešila sam sebe da sam barem uspela da zaglavim štiklu u vrata. Jedino što moja štikla nije držala vrata otvorenim. Moje grudi nisu bile samo prva stvar koja bi producentima zapala za oko, to je bila i jedina stvar koja ih je interesovala. Nisam se osećala kao glumica, već kao lutka iz izloga“, dodala je Džen uz kiseli osmeh.

„Predrasude su me pratile i u stvarnom životu. Još pamtim izraz gađenja na licu jedne žene dok je posmatrala moje grudi u metrou - i što je za mene bilo još gore, to su činili i muškarci. U stvari, mnogi od njih gubili su interesovanje za mene kad bi shvatili da sam ja osoba koja razmišlja i ima svoje stavove. Konačno, prošlog proleća, posle još jedne audicije u nizu na kojoj su me samo gledali a nisu čuli ni reč od onoga što sam im govorila, odlučila sam da je krajnje vreme da skinem slona sa svojih grudi. Želela sam da izvadim svoje implante.“

Komplikacije

„Nažalost, to nije bilo tako jednostavno“, istakla je Džen. „Doktor mi je objasnio da, pošto je moja koža bila istegnuta tako dugo, postoji šansa da neće u potpunosti povratiti svoju elastičnost. Plus, postojala je velika verovatnoća da sam izgubila tkivo koje je činilo moje grudi - to je moguća posledica ugradnje veštačkih grudi - i u tom slučaju bili su mi potrebni manji implanti kako bi se stvari vratile u normalu. Bila sam ipak odlučna u nameri da idem do kraja. I tako, u avgustu sam imala operaciju. Ali, nešto je krenulo naopako. Moje grudi su počele da zarastaju asimetrično, tako da jedna stoji više u odnosu na drugu. A veliki ožiljci koji su doskoro bili sakriveni mojim velikim grudima nisu imali nameru da nestanu. Posle mesec dana panike, doktori su mi rekli da će mi biti potrebna još jedna operacija početkom 2010. kako bi se otklonila šteta, a doktori mogli da otkriju šta je uzrokovalo komplikacije“, rekla je Džen uz izraz lica na kojem se gotovo mogao videti strah zbog sećanja koja su joj nadolazila.

„Bila sam očajna. Nadala sam se da će ova operacija da mi pomogne da ljudi počnu da primećuju mene, a ne samo moje grudi, a sada, grudi su bile jedina stvar koju sam ja mogla da vidim. Prestala sam da izlazim sa muškarcima, mrzela sam da budem gola i nisam dozvoljavala da me bilo ko fotografiše. Ova agonija naterala me je da se preispitam o tome ko sam ja i na kraju sam shvatila da ništa nije falilo mojim grudima - a ni meni - od samog početka. Zato, kada me ljudi pitaju da li se kajem što sam uradila redukciju grudi, kažem im da ne žalim zbog operacije kojom sam izvadila implante, već zbog one kojom sam ih ugradila na samom početku.“

Popravka sa manom
* Više od 40 odsto žena koje su ugradile implante punjene silikonskim gelom susrelo se sa komplikacijama u naredne četiri godine!!!