Da li i muškarci plaču?

Kroz smeh i ćaskanje sa tri frajera Cosmo je ponovo razbio predrasude i odgovorio na zanimljivo pitanje: Zbog čega oni dobijaju „korpu“?

Iako devojke tokom dugih trač partija sa drugaricama često dolaze do zaključka da su muškarci okoreli i beskrupulozni kada raskidaju, istina je da i oni mogu da se nađu u „nebranom grožđu“ u takvim situacijama. Ponekad zaboravljamo da „jači“ pol ima osećanja i da devojke nisu baš uvek one nežne. U komplikovanim muško-ženskim duelima čak i super mačo frajeri umeju da izvuku deblji kraj. Pitali smo najbolje prijatelje Branka Perenčevića (25), Miloša Đenića (22) i Vladana Miljkovića (25) kakva su njihova iskustva o raskidu. Njih trojica nisu ni prvi, ni poslednji koji su bili ostavljeni, ali su probili led kada su odlučili da za Cosmo ispričaju svoje priče. I to vrlo zanimljive…

Raskinuli smo tako što…

Miloš: Bio sam u vezi godinu dana i pet meseci. Jednog vikenda upao sam u veliku gužvu zbog posla i nisam uspeo da joj se javim. Svaki put kada me je zvala bio sam na sastanku, a kasnije bih, zbog ostalih obaveza, zaboravljao da je pozovem. Već u ponedeljak sve moje stvari koje su bile kod nje ostavila je ispred mojih vrata kao jasnu poruku da nismo zajedno. Želeo sam da popričamo, ali mi ona nije dala priliku za to. Shvatio sam da je tako bolje zato što nije imala razumevanja. U vezi je razumevanje prilično bitno. Ta devojka me je baš iz tog razloga i razočarala.

Vladan: Prevario sam devojku! Bio sam mlad, lud i nezasit, i kratko i jasno me je ostavila isključivo zbog toga što mi više nije verovala. Imao sam dvadeset godina tada, a bili smo zajedno nekoliko meseci. To je bio sporazumni raskid bez patetike, sa dosta seksa za kraj. Sada smo u pristojnom, ne previše prisnom odnosu. Javljamo se jedno drugom na ulici uz zagonetan osmeh... Ali, „drug i drugarica“ definitivno nismo.

Bane: Sa devojkom sam se zabavljao nekoliko meseci kada je njena drugarica pocela da mi se nabacuje. U početku sam mislio da mi se priviđa, ali je ona postajala sve napadnija. Nije birala ni vreme ni mesto. Postalo je neizdrživo. Kada sam to rekao devojci, ona mi nije verovala. Nisam imao jasan dokaz, ali sam želeo da joj ipak dokažem da joj zapravo i nije prava prijateljica. Jednog dana su se pojavile zajedno, izvređale su me i ostao sam sam. Verovala je drugarici, izigrala je moje poverenje. Više nikada nisam imao želju da je sretnem.

Posle nje…

Miloš: U početku sam se osećao krivim, ali… To iskustvo me nekako nije promenilo zato što sam kada su se složile sve kockice shvatio da, ipak, nisam mogao da utičem na njenu odluku. Ona je verovatno to želela i čekala je pravi trenutak. Da je tu bilo ljubavi, mi bismo prešli sve prepreke. Preboleo sam je tako što sam ubrzo upoznao drugu devojku koja mi se veoma svidela.

Vladan: Patio sam dva dana i možda duže, ali nisam dozvolio da se to vidi. Posvetio sam se stvarima u kojima uživam i nije mi dugo trebalo da se opet osećam sjajno! Bio sam mlad i od tada sam mnoge stvari shvatio.

Bane: Bilo mi je krivo, ali sam bio i svestan toga da me nije vredna. Pošto nije imala poverenja u mene, nismo ni mogli da imamo normalnu vezu. Počeo sam da se viđam sa drugim devojkama. I odlučio sam: sledeći put ću stvarno da smuvam drugaricu! Šalu na stranu, svako iskustvo je dragoceno.

Uteha

Miloš: Hm.. istina je da se muškarci „teše“ drugim devojkama. Ipak, drugari su najveća podrška u svakoj situaciji.

Vladan: Da, muškarci se teše drugim devojkama, samo koliko je ta uteha trajna...? Najveća podrška su naravno prijatelji, ali i zdrav razum, sport, sklekovi i ovo-ono...

Bane: Nije obavezno da se muškarci teše drugim devojkama, ali je to lepa i zabavna uteha. Kada raskinete sa devojkom do koje vam je stalo, najbolji lek su prijatelji, što više smeha i izlazaka.

Da li i muškarci umeju da puste suzu?

Vladan: Da, naravno! Pa gledali smo to u fi lmovima… (smeh)

Bane: Nekad smo vece devojke i od samih devojaka.

Miloš: Umeju. Svi mi imamo emocije… i ne stidimo ih se.