Nema svako tu sreću sa životnim koracima, pa da sve što može danas ostavi za par godina. Koliko koraka imam ja ili koliko koraka imaš ti što ovo čitaš  – to niko ne zna. Zapisano je negde, valjda? 

Čovekov najveći neprijatelj je odlaganje. Odlaganje se hrani rečenicom „ Ima vremena“, sve dok vreme predodređeno za neke stvari ne usahne. A onda? Onda više ne pomaže nijedna rečenica.

Jedne godine sam se našla na Sajmu knjiga u redu za potpisivanje knjige dragog Mome Kapora. Zapravo, htela sam samo da mu kažem koliko mi je važna njegova „ Una“. Čeznula sam da mu kažem da mi se nekad čini da me je zapravo prvo napisao, pa sam se onda rodila. Smišljajući tekst u svojoj glavi na tren mi se učinilo sve to lucidno, pa sam izašla iz reda. Pomislila sam, biće prilike! Više je nije bilo. Momo je napustio svet. Novih sajmova će biti ali ne i prilike.

Svaki dan treba da se zapitamo : Ono što možemo danas da li smo mogli da uradimo juče?

Toliko želiš da odeš na rafting? Šta čekaš?

Volela bi da se čuješ sa prijateljicom iz školskih dana? Šta čekaš?

Planiraš za nekoliko meseci…Zašto odlažeš?

Sledeće godine ću….Zašto ne sad?

Kako znate da ćete tada biti isto što i sada? Kako znate da ćete to moći baš tada za kad ste odložili?

Kada bi se skupili svi naši odloženi planovi na jedno mesto stvorila bi se tolika planina da se još nije rodio taj alpinista koji bi prevalio preko nje. Odlaganje nam nije prijatelj iako se druži sa nama još od školskih dana, kada smo i stekli prve obaveze koje se mogu odložiti.

Svaki naš novi dan je dar. Kutija sa koje treba skinuti celofan i mašnu, jer nas unutra čeka prilika.

Da je moj deda samo malo sačekao na „neke bolje dane“, moj otac se ne bi ni rodio. Zbog teškog rudarskog posla, deda se razboleo i veoma rano je otišao da kopa nebeske rudnike. To znači da moja mama ne bi srela čoveka svog života, a ja nikada ne bih zakoračila na ovaj svet.

Jedno odlaganje, a toliko bi posledica bilo!

Ja poznajem vašeg neprijatelja. Zove se odlaganje. Hrani se rečenicom „ Biće prilike“, a onda prilika nestane. I šta onda? Onda više nijedna rečenica ne pomaže.

Rešite se odlaganja i živite život u trenutku. Hodajte brzo i grabite velikim koracima. Ako ste već dobili na dar određeni broj koraka, ma koliki on bio, najgore što možete je da stojite u mestu. Zato hodajte!