Naslovna | Cosmo Svet | CosmoBLOG | Una Un Paso | Kako sam zavolela Bajagu?

Kako sam zavolela Bajagu?

Foto: Thinkstock Foto: Thinkstock

Postoje pesme i melodije koje su kao točak vremena. Vrate nas u neke srećne ili setne dane.

Uverljivo nas vrate u srednjoškolske dane, u leto kad smo hodali po oblacima, u jeseni kad smo preispitivali dušu, u momente važnih susreta ili ispraćanja.

Možda to nisu naše omiljene melodije i možda to nisu naše omiljene reči, ali su se dogodile u nekom nama važnom životnom trenutku. I svaki put kada naletimo na radio stanici, u  prodavnici dok čekamo red za kasu, na plaži dok hvatamo zrake Sunca, u kafiću dok sedimo sa nekim novim ljudima, te pesme nas jednostavno na tren vrate u prošlost.

Ponekad se pitam zašto se snimaju muzički spotovi, kada svako od nas ima svoj spot montiran od  jedinstvenih trenutaka prošlosti? I samo na taj spot u glavi reagujemo emotivno – do smeha ili suza.

Shvativši tu moć muzike, mnogo mi je jasnije zašto mama zaplače kada čuje „ Čija je ono zvezda“ od Čole. U periodu kada je ta pesma bila emitovana više puta dnevno, njoj je umrla mama. Ti je taktovi brzinom svetlosti vrate na dan kada je izgubila ženu koja joj je pružala bezuslovnu ljubav.

Zaturimo stare fotografije po albumima ili folderima. Sakrijemo ih od sebe. Zaboravimo ih. Zaboravimo imena malih musavih glava iz školskih klupa. Kroz maglu se sećamo nekog crnookog dečaka koji je nosio torbu od škole do kuće. Novim letovanjima smo potisnuli ono ludo leto sa  drugaricama iz srednje. Dovoljna je samo jedna stvar iz tog perioda na radiju, i sve oživi zar ne?

Meni Bajaga nikada nije bio preterano omiljen. Prija uhu, ali se njegovih stvari retko setim. Sve do jedne zime. Te čarobne noći sam čula uživo pesmu „ Bademi i so“ dok su kola klizila po asfaltu Novog Beograda. Mene ta pesma podseća na sreću. To je ona sreća koje često nismo svesni dok ne prođe. To su oni najobičniji životni momenti koji nam se čine nevažnim sve dok ne prestanu da postoje. Tu noć, kada mi je duša po prvi put u životu zaplesala tango, zavolela sam Bajagu.

Neke su pesme kao žig.  One su mešavina nota i reči iscrtane u trajnu tetovažu. Pod kožom su. I da nije njih mnoge naizgled obične momente bi skroz potisnuli.

Postoje zajedničke pesme. Postoje pesme koje se samo jednom plešu. Uz sudbonosno da ili ne. Postoje pesme uz koje bi odigrali poslednji tango u Parizu. Postoje pesme za instant suze.  Postoje pesme za instant sreću.

Radujte se svaki put kada vam neko unese neku novu pesmu u život. Uneo vam je i uspomenu. Bez uspomena život je samo vremenski vetar.


Profil Una

Una Un Paso


Voli da ređa reči u novinarske, blogerske i PR forme. Digitalne komunikacije nisu samo profesija, već način življenja. Nepopravljivi romantik. Autor bloga  www.kulturaposlovanja.rs

  • email Pošalji prijatelju
Oceni članak
3.50

Inicijalizacija u toku...

Prijavite se ne feed komentara Komentara (0 poslato):

ukupno: | prikazano:

Pošaljite komentar comment

  • Bold
  • Italic
  • Underline
  • Quote

Unesite kod sa slike:

1. Uveče u kafiću momak koga odmeravate primeti da ga skenirate. Vi:

Cosmo ANKETA

Koja vam je omiljena poza u seksu?