Kad je muškarac škrt

Pravdala sam predugo i zalud tu njegovu nesnosnu osobinu - cicijašluk. No, sada sa pravom konstatujem da muškarac koji ima strah da otvori svoj novčanik, ima i problem da pusti nekoga u svoje pusto srce, a čak je i pitanje, da li mu ono uopšte služi za emocije ili samo za pumpanje krvi?

Nisam od onih koje vape za tim da ih partner izdržava i održava, na sve moguće načine, ali pažnja je nešto što se podrazumeva kao mali aromat i dobrodošla lucidna kreativnost i iznenađenje, sa obe strane, ko koliko može.
Godinama se presipitujem, pa dobro, tačan je, uredan je, od reči, ima stila, profesioonalac u svom poslu, zgodan, sjajan ljubavnik, odmeren, umeren, ne puši, ne pije, ne preterano duhovit, ali nije niko savršen! Što si tako neskromna? Šta bi više u ovim sivim vremenima?

Nismo mi bili samo partneri, bili smo više od toga, samo što ja nisam pustila korenje u nekoj profitabilnoj firmi, kao on, već se bez veza i vezica, samo zahvaljujući ličnim zaslugama i beskrajnimi slanjem CV-a, selila od preduzeća do preduzeća, sa ponekom opravdanom pauzom. Za razliku od njega, koji je mudro čekao da ga pozovu renomirani direktori, koje su animirali njegovi rođaci na položaju. i već ga je tako taličnog čekala nova fotelja i prijemčivo radno-paradno mesto. Taj međuprostor u nalaženju drugog posla, naravno nije bezbolan, već košta kada živite potpuno sami. Jasno vam je o čemu zborim, u eri pragmatičnosti smo.

Režije i računi opako vire iz prve i druge fioke. Vi ne paničite, naročito kada vas dotični, sada tek znam, jednostrano voljeni partner, umiri rečima "nije mi sada baš nikakav problem da ti uletim mali zajam". Vi odahnete, ali uludo, jer iz susreta u susret, iz dana u dan, ljubljeni ne dobija amneziju nizašta drugo, sem i upravo za taj komični
zajam, a vas je toliko blam da ga nanovo podsetite, da je već krajnji rok i da vam prete nekim tužbama.
On mirno i opušteno odlazi iz vaseg stana, ulaza, a vi nemo stojite na vratima, a suze same naviru kao odraz golemog razočarenja u, toliko bespredmetno obožavanog muškarca, koji nema klasičnu crtu ljudskosti i humanosti.

Vi ga niste tretirali samo kao anatomski odgovarajućeg muškarca već i kao - prijatelja. On vas, očito, nije.
Omražene su vam sponzoruše celi život, jer cimaju svoje partnere za najnovije, tek izbačene parfeme, cipele, donji veš, firmirane torbe, kožne jakne, letovanja, skupocene kreme, frizure, izlaske, a vi baš ogrezlo vaspitani da to sve sami sebi priuštite ako uspete. No, dogodi se da vam zafali čak i za najosnovnije tekuće troškove i vi se nađete u bednoj situaciji da molite za pozajmicu. Nezahvalan sled stvari. Pa, koga biste, nego njega, jer ga najčešće čujete i viđate?

No, ako muškarac koji ima osam puta jači lični dohodak od vas, naprasno ogluvi za mali vapaj, sigurno je da ćete se osetiti izdano i prevareno i iskorišćeno i bezvredno. Poštovanje? Šta to beše? Okolo, naokolo, to ste mu i ranije kroz vedar ton spomenuli, da je malo odviše škrt za neki vaš ukus, a on vas je samo gledao u čudu, bez ikakvog smislenog opravdanja...hm...

Zaboravljao je vaše rođendane, dane Valentina, 8. mart, suvenire sa odmora... Pa, šta reći i kako to definisati, sem da je “navikao“ da ne pruža i ne pomaže kada može, a da se vi zalažete za misao i praksu kako je mnogo veća i hrišćanska sreća u davanju, a ne primanju, činiti dobra dela, a sebe staviti na kraju kolone želja. Posle čarobnih, ali više samostalnih, pet godina veze sa takvim i tolikim - Kir Janjom, shvatih, da sve one njegove divne osobine padaju u vodu pred ovom jednom najnečovečnijom karakteristikom, pa mu i prosto i tačno napisah putem sms-a, da mi je žao što ga upoznah, i da se nadam da nekog, takvog, sličnog, više nikada neću!

Od tada znam šta su mi prioriteti. Upravo kao što je Hajdi Klum shvatila da je Sil onaj pravi zato što je bio tu, kada joj je bilo najteže, i da je osvojio tom, danas tako retkom, osobinom...