Mač sa dve oštrice

Foto: Shutterstock

Da bismo što lakše shvatali stvari, ljude, događaje, mi ih posmatramo kao celine…

Usled nedostatka informacija, iskustva ili znanja, trudimo se da sami, po svojoj logici, popunimo praznine, kako bismo dobili jedinstvenu sliku, te izgradili određeno mišljenje i stav prema nečemu ili nekome. Ponekad se desi da smo to vrlo mudro odradili i pogodili u srž. Ali češće nas to sklapanje puzli po sopstvenom nahođenju odvede u pogrešnom pravcu. Nagađanje je dvosekli mač. Pažljivo rukujte.

Svi mi se sporazumevamo u šiframa. Dela, reči, boja i visina glasa,  pokreti, gestikulacija. Neki kodovi su opšte prihvaćeni, drugi razumljivi samo određenom društvu, treći poznati jedino najbljižim osobama. Moramo dobro poznavati kodove, kao i okruženje kako bismo ih dešifrovali da pravi način. Međutim, često se dešava da ljudi izgovaraju i shvataju izrečeno na sebi svojstven način. Pogrešano izgovoreno, drugačije protumačeno, ili jednostavno, neizrečeno, gotovo uvek dovode do manjih ili većih nesporazuma, čak i među ljudima koji se dobro poznaju.

Manjak komunikacije treba popuniti, ali ne onako kako nama odgovara. Već u dosluhu sa ljudima sa kojima komuniciramo. Potrudite se da ljude dobro upoznete i dozvolite im da vas upoznaju. Recite šta vam smeta i očekujte da vam bude rečeno. Pokažite kako se osećate i tražite da vam se pokaže. To je najbolji lek za sve vrste nesporazuma. Uzdržavanje će, naprotiv, samo odmoći. Nemojte mnogo misliti, ako će vas to dovesti do pogrešnog zaključka. Pitajte. Pričajte. Čovek nije ostrvo. I ako se ja pitam, monolog nije dobra vrsta razgovora.