Plava vrelina parfema

Rekao je jednom, on, (ime mu nije bitno, jer je glas mnogih) da nikad ne bi mogao da opiše miris. Nasmejala sam se jer nisam verovala. A njega nasmeju boja breskve i plava vrelina parfema.

A opet savršeno zna, da približi dah tu negde gde je ušuškana kosa, i da raspamećen i opijen izrazi svoje ushićenje. Pa poljupcima ucenjuje tvoj ego dok mirisna nota boji želju. Senči sanjarije i pretvara u nešto što svi razumemo. Sećanja.

I ton je moguće čuti. Jedno C može da utka se u vazduh najnežnije. A možeš ga odsvirati duboko i glasno. Tonovima od kojih zadrhtiš ne treba pripisivati bespotrebne reči. Ali ponekad treba razumeti.Ne poričem da ćutnja ima svoj jezik. U svojoj tami, znate da setite se kako se kukovi njišu, struk uvija, koža ježi, osetite ono što želite, taman kako je zelite. Pa kako onda ne razumete?

Voleo bi da si ostavila koju kap znoja na jastuku, oblacić svog parfema, tamo negde u ormaru, da te ima i kad odeš. Upravo po tome prepoznaš one koji najviše vole da se igraju sami. Njima najviše nedostaje miris, pa je to jedna od stvari koju lako “primete”. Mislila sam da razumete? Lepo miriseš. Mmm.

Pretvoriti u reči, nisam rekla da je lako, ali...hajde zatvori oči. To je tama njene sobe, više je boji senka, ali preko zida nebo je ljubičasto, ludo i ponoćno a mesec voajer kroz prozor zvera. Njiše se telo i ta vrelina je tvoja zelja, to si ti. Put zvezda uprte njene okice, dok ti oblikujes njene krivine pogledom.

Krhka je i ne bi da je ispusti. Ona sa police pažljivo podiže staklenu bočicu, i sve to može da oseti, svesna je svakog titraja tvoje zelje. Svesna je sebe. Ovu notu ume da nosi, te je njena. Pa neka je proizveden u hiljadama primeraka. Stavlja ga. Neopipljive a zavodlljive, uvijaju se oko tebe Zelja,ispisuje,vazduh. Prava nota i pomisliće da je neuhvatljiva, lepršava, zavodljiva. Ali onog trena kada vam se pogledi sretnu oboje ste uhvaćeni u mrežu. Seti se, njene oči su videle plavu vrelinu. A tvoje?