(Lilly) Porodila se moja najbolja drugarica. Euforija, radost, čestitanja, sreći nikad kraja. Dugo je jurila tog tipa i na kraju opet uspeva ona seljačka varijanta: "...uhvati frajera na bebu.."...

(Lilly) Kažu mi da sam kao mala bila mnogo brbljivo dete. Do svoje pete-šeste godine nisam usta zatvarala. To je verovatno svima u početku bilo simpatično ali i naporno u pojedinim trenucima. Oko mog šestog rodjendana moj ujak, koga sam inače obožavala, verovatno iz potrebe da se zaštiti od mog neprekidnog brbljanja i zapitkivanja izgovorio je čarobnu rečenicu: „...Ćuti malo potrošićeš sve reči...“ Od tog momenta ja sam uplašeno zaćutala i dumala po svojoj glavici i nakraju izdumala da svi ljudi imaju odredjen broj reči koje za života izgovore i kad to potroše onda postaju nemi....

(Lilly) I ja sam se jednom davno zaljubila. Ja inače, spadam u onaj tip žena (na moju sreću ili nesreću, prosudite same) u koje se muškarci zaljubljuju. Kada se to desi, naravno želim da uzvratim. Trudim se, pokušavam, unesem se sva u tu vezu, ali ne ide. Odustajem, povlačim se, ostavljam, patim zbog njih i svaki put kažem sebi da više nikada, ali baš nikada neću biti ni sa kim dok ne osetim da je to ono pravo. Onda budem opet sama (naravno dugo, dugo)....

(Lilly) Mudro je nekada davno rečeno da je potraga za srećom najveći izvor nesreće. Možda vam to zvuči čudno ali zaista je tako....