Život nije lak

Život je težak. To je prva rečenica u jednoj poularnoj knjizi koja je pre desetak godina bila aktuelna u Srbiji. Pesimistički zvuči ali tako je. Sve davno izgovorene fraze ili rečenice koje vam zvuče kao stereotip a koje ste puno puta do sada čuli ponovite glasno i dobro ih izanalizirajte. Te mudrosti i jesu istinita filozofija života.

Ukupno ima 1 slika u galeriji

Kažu između ostalog da mudrost dolazi sa godinama. Svedoci smo da i nije baš uvek tako. Često godine dođu i bez mudrosti, ali pošto je mudrost veština koja se uči zahvaljujući godinama imamo više prilika da nešto i naučimo. Godine nas uspore i smanjuju impulsivnost a to ponekad liči na mudrost. Kada vi razmislite pre reagovanja ili osmislite rečenicu pre nego što je izgovorite onda to deluje mudro. No ako ste imali sreće da živite u okruženju mudrih ljudi ili da dođete do literature koja će vas naučiti, na prvi pogled nerazumljivim pojmovima životne filozofije, onda ste vi srećnici. Neretko mi se desilo da neku preporučenu knjigu pročitam više puta i da tek nakon više čitanja shvatim smisao te poruke. Knjiga koja mene fascinira je baš ona koja me vraća na ponovno čitanje. Ona koju čitam sa olovkom u ruci, u kojoj podvlačim rečenice ili čitave pasuse. Na sreću takve literature ima mnogo.

Najviše se obradujem kada sama, bez preporuke tih mojih mudrih prijatelja, otkrijem nekog pisca. Čitajući i podvlačeći te meni interesantne rečenice shvatim da su mi nekako poznate. Podsete me na davno pročitane knjige starih filozofa koje sam kao mlađa čitala sa pola mozga a naravno i razumela sa istom tom polovinom. A onda kad se vratim na tu davno pročitanu knjigu uključim i onu drugu polovinu mozga (a i ona prva je u međuvremenu evoluirala) i zamislite moju „sreću“ kada shvatim da tek sada razumem nešto pročitano pre mnogo godina.

Sve te mudrosti napisane u ko zna kom veku, imam utisak da su pisane baš za nas. Za ovu eru tehnike i da su podjednako istinite i primenjljive danas kada se ovako brzo živi kao i onda kada se putovalo peške ili na magarcu. I danas kao i onda život je težak. Što pre to shvatimo biće nam lakše.

Večita a ja mislim i jedina tema svih napisanih knjiga su OSEĆANJA. Osećanja bilo koje vrste - mržnja, bol, tuga, patnja, sreća, radost, bes, zavist... jednom rečju e m o c i j e.

Ono tanano u ljudskom biću duboko skriveno i samo njemu znano. Realnost je da su emocije večita tema svih književnika i filozova rođenih u bilo kom veku na ovoj našoj planet Zemlji. Vratite se malo kroz istoriju i shvatićete da je sve evoluiralo sve osim emocija. Jedina tema svih kultura i religija. Sve ostalo što se dešava na ovoj našoj planeti samo je nadogradnja na vrstu emocija. Mržnja, bes, moć - eto ratova i patriotizma. Tuga, bol, patnja - eto nesreće i bolesti. Ljubav, sreća, radost - eto milosti. Sve je promrnljivo osim emocija kakve god one bile pozitivne ili negativne. Emocije upravljaju našim životima i što ih je više to je život burniji i smisleniji.

Čuvena teorija dobra i zla takozvani YING&YANG je po meni najjednostavniji i najrealniji pristup životu. Taj jednostavni simbol dobra i zla sa dve-tri krivulje definiše ljudski rod koji je zaista suštinski satkan od dobra i zla. Definiše i svaku jedinku u kojoj čuči i dobro i zlo a šta će prevladati zavisi od životnih okolnosti. Svi mi želimo da verujemo da smo ona dobra bela strana te krivulje a da je zlo u nekim drugim ljudima. Da li je baš tako ili smo mi zaista imali sreće da se sticajem okolnosti to zlo nije probudilo u nama? A kako onda to „zlo“ tako lako prepoznamo u drugim ljudima? Kako lako zaboravimo ili po nekad nismo ni svesni zla koje smo mi nekom naneli? Da li je neko patio, plakao, bio povređen a da to nismo ni prepoznali ili kad a jesmo brzo smo se trudili da opravdamo sebi svoje postupke, jer naravno ako smo mi nekoga povredili uvek je za to bilo razloga. Da li je ? Zašto uvek pamtimo samo ono što je nas rastužilo ili zabolelo a kada je obrnuto lako to zaboravimo

Ta crna tačka zla je u svima nama rađamo se sa njom. I sva deca su anđeli dok ih odrasli ne iskvare. Koja će boja dominirati u životu tog malog anđela kad postane čovek samo zavisi od okolnosti pod kojima je rođen. Rodili smo se kada su to drugi želeli. Ne možemo da biramo ni kada ćemo umreti. Na svom rođenju ne biramo ni roditelje, braću sestre i ostali familiju. Ono što možemo da biramo to su prijatelji. Prijatelji su ona kategorija ljudi koju ste izabrali samo vi . Ako imate sreće da ih upoznate dok su anđeli dok ih odrasli ne iskvare dok ne odrastu i kada ih zavolite u detinjstvu za vas će oni uvek biti ona bela lepša strana krivulje. Oni će oplemeniti vaš život i pomoći vam da život bude lakši i da crna tačka zla u nama samima ostano smo tačkica na beloj pozadini.