Silikonska mama

Porodila se moja najbolja drugarica. Euforija, radost, čestitanja, sreći nikad kraja. Dugo je jurila tog tipa i na kraju opet uspeva ona seljačka varijanta: "...uhvati frajera na bebu.."

Uhvatio me neki gadan virus i par dana nisam izlazila iz kuće. Ona me zove da dodjem, ja naravno jedva čekam, ali ne smem onako kilava zbog bebe. Nakon desetak dana poruka na telefonu: "Stavi kafu, dolazim". Moja Jelena. Malo sam se zbunila jer znate onu priču - babine, četrdeset dana, mama i beba u izolaciji i tako to, još ovaj moj virus. Ali znam ja moju Jelenu te norme i pravila nikada joj nisu bili jača strana. Pomislila sam da je sigurno došla njena mama da pričuva bebca, da ona malo prošeta.

Kada sam otvorila vrata i videla moju Jelenu sa sve nosiljkom noge su mi se odsekle. Šta ću, kud ću, prebacim neko maramče preko nosa ( virus je na izdisaju ali ipak....).

Jelena je, zaboravila sam da vam kažem inače jako lepa devojka, a čini mi se sada kao mama još lepša. Izgledala je kao da je pre dve nedelje došla iz nekog spa centra, a ne iz porodilišta. Frizura, šminka, garderoba kod nje je to sve uvek u fulu. A štikle tek da vidite, ma šta reći onako skockana sa nosiljkom preko ruke za svaku naslovnicu.

U Filipa sam se zaljubila na prvi pogled. Ništa manje i sladje u životu nisam videla. Jedva se nazire u onim krpicama. Samo, kačket nije zbog sunca nego se slaže sa čarapicama, patike sa jaknom a farmerke to je tek priča.. A da li ste znali da Dolče & Gabana ima kolekciju parfema za bebe. Firmirana mama mi je izdeklamovala poreklo svake krpice na njemu. Nisam znala šta me snašlo, ja sam mislila da se tako male bebe povijaju samo u one bele pamučne pelene!

Slušala sam je sa pola mozga i piljila u te majušne prstiće u tu glavicu čini mi se ne veću od jabuke. Iz moga delirijuma trglo me je njegovo kmečanje i Jelenin glas: "Stavi mu vodu da provri gladan je zato kmeči". " Ne dojiš?" ..moje tupavo pitanje i verovatno još tupavija faca dok mi u glavi odzvanjaju one mamine bajalice majčino mleko je važno, dojenje i tako to.

"Ma ne (čujem Jelenu kako priča) planirala sam da stavim silikone čim se mleko još malo povuče. Šta on zna njemu je svejedno a i ovako je lakše mogu da ga ostavim kod keve kad god hoću". Moj delirijum još traje. Volim ja moju Jelenu. Dugo se znamo. Zajedno smo frajere, izlazile, menjale krpice, maštale o budućnosti, ali ovaj majušni živi andjelak ispred mene ... ma šta da vam kažem prolupala sam. Čujem sebe kako citiram svoju mamu: "Nije mu svejedno jedina veza sa svetom od kako ga je ugledao to su te tople majčine grudi njen miris, glas, beba je sada najvažnija."

Srećom shvatim da Jelena nije ni registrovala taj citat. Ustala je smućkala mleko recitujući naučen recept "...jedna merica praha 80 mililitara vode ..." naglas verovatno da ne zaboravi. Prebacila je peškirić preko haljine da se ne pogužva stavila Filipa na kolena i počela da ga hrani.

Ne mogu da vam opišem ringišpil u mojoj glavi. Imala sam potrebu da uzmem u naručje tog majušnog stvora da mu pevam, pričam, da ga mazim, ali moj strah; virus; Jelena; šok šta god se to zvalo jednotavno me je blokiralo. Piljila sam u njih dvoje sa poluotvorenim ustima i nekim verovatno čudnim pogledom, koji je Jelena protumačila, kasnije sam shvatila, kao divljenje upućeno njoj. Čujem je iz daljine kako izgovara: " Ej idemo nas dvoje. Ne mogu ovde da ga presvlačim kući mi je lakše." Kao zombi sam išla za njima. Ispratila ih do auta. Ona je stavila nosiljku na zadnje sedište, sela za volan, pustila muziku, mahnula samozadovoljno i odvezla se.

Vratila sam se u stan još uvek u svom delirijumu koji nisam ni sama razumela. Sela sam na onu fotelju gde je pre par minuta sedela Jelena. Snimim da je zaboravila Filipov peškirić. Uzmem peškir i počnem da plačem. Dugo je trajala ta moja čudna i nekontrolisana emocija iz koje me je trgo telefon. Jelena " Hej mala, stigli smo nas dvoje, zaboravila sam da ti kažem da subotu odvojiš za šoping. Idemo nas troje. Znaš one sandale što sam ti pričala moram da ih imam. a posle ćemo na ručak, a i malo da prošetamo Filipa. Jel važi?". Čujem sebe kako izgovaram “da važi”, prekidam vezu pogledam Filipov peškirić , poneću ga u subotu.

Sećam se da mi je mama pričala o toj nekoj postnatalnoj depresiji. To je znate ono kada se majke posle porodjaja zapuste. Neki valjda strah i briga o bebi izbaci ih iz koloseka. Ništa ih van toga ne dotiče beba je jedina važna. Shvatim da je to to. Ja bolujem od postnatalne depresije. Moja najbolja drugarica se porodila a ja se razbolela.

Trgnem se do subote iz svog delirijuma, a i virus me je napustio. Skockma se kao u ono vreme pre Filipa i nadjem se sa njima u malo boljem izdanju. Obidjosmo sve izloge. Jelena je ušla skoro u svaku radnju. Kakav prizor. Firmirana mama gura firmirana kolica iz kojih vire samo firmirane krpice a Filip se jedva i nazire. Sa kesama i kutijama zauzimamo centralno mesto u restoranu šoping-mola. Filip je zaspao u svom skupom gnezdašcetu. Ja pomislim kako ćemo se Jelena i ja najzad ispričati i kako će mi ona objasniti to čuveno osećanje materinski instikt...i tu ulogu majke o kojoj smo nekada zajedno maštale. Taman da izustim svoje pitanje snimim Jelenu kako posmatra reakciju publike na priredjeni scenario. Samozadovoljno šara očima, onako sa visine isčekujući divljenje muškog dela populacije i zavidne ženske poglede sa setom u pogledu iz kojeg viri pitanje "....hoću li i ja tako...."Ostanem nema sa mojim opet poluotvorenim ustima i onim tupavim pogledom i shvatim da ovo nije bio susret dve najbolje drugarice od kojih se jedna.porodila. Ovo je bila izrežirana drama moje Jelene koja više i nije moja. Nije ni Filipova i on se jadničak samo uklapa u scenografiju.

Uplaši me ta spoznaja. Pokušavam da ućestvujem ne bih li bolje razumela ali ne razumem. Volim ja onu moju Jelenu. Progurale smo mnogo toga zajedno. Radovale smo se Filipovom dolasku a tog momenta sam imala utisak da ne bi ni registrovala da sam izgurala kolica i otišla sa Filipom a tako sam to silno želela da uradim. Razišle smo se (ne mslim pritom svaka svojoj kući). Ona je našla bolju drugaricu neku koja se divila njoj. Ja sam tu emociju imala samo za Filipa. Čula sam da je operisala grudi. Filip je destak dana bio kod bake . I onako ne doji. On je mali, njemu je svejedno, šta on zna.