Posle nas

Shutterstock

Prošao je ceo dan. Prvi dan baz tvog poziva, bez tvog glasa, bez onog čuvenog dobro jutro ljubavi.

Jedna poruka, posle moje, govori o tome kako sve što je lepo ima kraj i kako je samo večan sunca sjaj. Bože on govori o večnosti i sunčevom sjaju dok se meni srce lomi, puca kao staklo uz Severinine stihove pesme nedostaješ mi...

O kako boli ova tišina, a do juče smo bili par, ja i ti jednako mi... Kako je sve varljivo i promenljivo... Preispitujem se... Gde sam pogrešila, kada sam napravila grešku u koracima??? Ne pronalazim svoje greške. Tvojih se vrlo dobro sećam, bilo ih je poprilično... Kao kad si zaboravljao da me budiš ujutru ili kad nisi mogao da nađeš vremena da ideš sa mnom na koncert moje omiljene grupe, a znaš koliko bi mi to značilo. Možda je to i moja najveća greška, previše sam davala, a malo mi je bilo dovoljno. Klasična zamka kad nesvesno nečije prioritete staviš ispred svojih.

A sećam se famoznog početka naše veze i prvih meseci zabavljanja, ja sam bila centar tvog sveta. Slatka iznenađenja kao znaci pažnje, kilometarske poruke, višečasovni razgovori, celodnevna viđanja. Donošenje omiljenih poslastica ispod mog prozora... oh kako si umeo da mi se uvučeš pod kožu. Bila sam tvoja princeza, a sada sam niko.

Tačno počinjem da vidim momenat udaljavanja. Moje putovanje, par dana razdvojenosti i posle toga ti više nisi bio ti. Razgovori kraći viđanja ređa uz izgovor premalo vremena, pa čak i tad smo imali lepe trenutke, ili samo lepe za mene???

Zar je to ljubav?? I zar može tako da iščezne promeni oblik??

Pa ne verujem, bar ne ona ljubav u koju ja verujem u dobru i zlu, radosti i sreći, bolesti i nesreći.. Ja verujem u bezuslovnu,bezgraničnu ljubav, previše tražim, znam. Nedavno mi sestra reče da verujem u bajke. Nije daleko od istine. Iako smo isto vaspitane i u istoj meri su nam pričane bajke izgleda da je to ostavilo ozbiljne posledice po moj mozak.

Ali verovaću ti u jednom, da zaslužujem bolje. I nikad više nikoga neću staviti ispred sebe.