Divna against HPV

Stvarno sam htela da u skladu sa prolećnim danima, posle gužve koja me trenutno lomi, napišem nešto zabavno i inventivno, ali...Posle dosta vremena pisaću o nečemu sto me i pored predivnog sunca čini potištenom, i ujedno, pokušati da pružim doprinos borbi protiv toga i eto nečeg pozitivnog ipak...

Borba protiv HPV-a (humani papiloma virus), preventiva u sprečavanju nastanka raka grlića materice, tribine i skupovi, edukacija uz insistiraje na redovnim ginekološkim pregledima... vrište tako sa TV ekrana, različiti stručnjaci i zabrinuti predstavnici raznih udruzenja i fondova, medicinskih ustanova i NO WAY da ne znate o cemu pricaju kad se tako oglase...Zvuči vrlo jednostavno borba za koju je potrebno, kako kažu, dva minuta godišnjeg ginekološkog pregleda.

Vrlo jednostavno u teoriji, ali kada znam da nekome u praksi, pretvori život u pakao i donese mnoštvo neprijatnih iskustava, sve one gore pomenute akcije izgledaju kao laž, podsmeh, uniženje. Deluje mi frustrirajuće svaki put kada ponovo čujem nešto o toj temi, naročito iz paničnih glasova gostiju emisija, šarenih flajera i užasavajućih plakata. Statistika kaže da smo prvi na crnoj listi u Evropi!.A zasto?..

Dok sve to tako slušate mi žene izgledamo same krive i nemarne prema sebi. Nije baš tako! Pokušaću da objasnim problem kroz pakao kroz koji prodje jedno veselo, marno i moralno devojče posto je pronašlo svoju prvu i jedinu ljubav, srodnu dušu, i zadržalo se uz nju, podelilo je svoju intimu i najdublja osecanja i užitak ljubavi,a zatim otkrilo i nezvane goste u vidu dosadnih, upornih i nimalo naivnih papiloma...

Prvo, ispostavi se da je to još uvek tabu tema, sramota za osobu koja ga zapati i prvo ćete i vi pomisliti pa "sumnjiv moral" ima svojih posledica, tu je osuda i predrasuda... E pa bas nije tako, devojče iz priče to potvrdjuje, a i momče je samo bilo prethodno neoprezno i neupoznato sa rizikom. No, kako se širi znanje o tome, umanjuje se i značaj primitivnosti ovog dela problema, ipak primitivnost se ne gubi time u njegovoj celini.
Drugo, nezgodna družina papiloma ispoljava se u raznim i brojnim vrstama i oblicima, te s'obzirom na to primenjuju se i različiti metodi njihovog otklanjanja, to su hirurško otklanjanje, sagorevanje kiselinom ili lasersko otklanjanje. Svi do jednog su neprijatni i pomalo bolni, ali lakše podnošljivi nego šteta koju ova virusna nepogoda prouzrokuje telu. No najveći deo odluka vezan za lečenje ostaje na vama, kao i odgovornost za posledice tih odluka. Nažalost i mogućnosti koje vam se pruzaju i izbor nisu najsajajnije.

Metode otklanjanja:

-Najmanje bolna i najsigurnija, laserska, pristupačna samo u većim gradovima, zbog nedostatka tehnike i znanja i iskustva doktora i novca u manjim mestima. Primenjuju je doktori u privatnim klinikama uz astronomske cene, ali je tužno sto je može priuštiti manji broj ljudi zbog pomenutih surovih uslova i predstavlja privilegiju.

-iritantne i pomalo bolne, hirurška intervencija i spaljivanje abrazivnom kremom, jeftinije i lakše dostupne, ali predstavljaju značajnu stavku za budžet, ako sračunamo uz cenu intervencije i cenu obaveznih ginekoloških pregleda i testova, koji koštaju od 5 do 7 hiljada, što odgovara tek malo većem procentu od onih privilegovanih sa laserom. Prvo uplašeni uradite nekoliko pregleda, da budete sigurni u dijagnozu i tražite mišljenja doktora na sve strane, informacije iz udžbenika, novina, knjiga, interneta. Ovako lečenje počinje u slučaju dragog nam devojčeta, ali kada su papilomske napasti ponovo ophrvale i posle drugog lecenja, razocarana, posle godinu dana pokusala je da se raspita o metodu broj tri.

-vrlo neprijatan i besplatan metod tri, dostupan svima u drzavnim medicinskim ustanovama, naročito manjih gradova, je onaj koji vam vredja dostojanstvo tela, psihe i uopste ličnosti, jer liči na kiretažu, pogotovo ako je nikada ne biste poželeli ni drugome, a ne sebi i niste radjali. Čak ni ova poslednja metoda ne bi bila tako strašna, da je ne saopstava načelnik ginekološkog odeljenja, grub i neosetljiv na strah koji u vama samo dodatno podstiče, uz tvrdnju da to nije vaša briga i da nije štetno za telo cak i da se vrši svake nedelje, a ignorisanje vraćanja bolesti. Naravno posle toga što odzvanja u ušima jos duugo o ovom trećem, poslednjem metodu,poželite da pobegnete i imate nagon da moljakate, kumite, grdite i urlate za uputom na kliniku u nekom većem gradu, u želji da sprečite i četvrti i peti povratak i intervencije svake nedelje.

Treće, nastavak primitivizma koji se ukorenio u ponekim (nikako svim) osobama, kojima je životno opredeljenje da vam pomažu i to na najbolji način. U takvoj borbi je podrška i poverenje i nada da se papilomi neće vraćati,nesto sto vam jača duh i pruža sigurnost u zdravlje i utehu zbog bolne žrtve, a očekujete je od svog lekara kome ukazjete poverenje.

Ljubaznost je najvrednija u svemu, a ona zavisi od karaktera osobe, zadovoljstva svojim poslom, radnim mestom i okruženjem, pa čak i kada su u pitanju naši doktori. Dakle, kada vidite da od ljubaznosti doktora i uputa, koji on doživljava kao udarac na sopstveni ego, nema ništa, pokupite sve svoje kasice, pozajmice, dobrotvorne priloge,pa krenete u potragu za laserskom laporaskopijom (ako se ne varam).

Tako je uradilo naše devojče, posle tri meseca, jednog ljubaznog doktora-profesora, 500 evra tada za prvu privatnu lasersku intervenciju, po 200 za svaku sledeću, kremica za oporavak, sati i sati u svom spa kupatilu, suzica i žalopojki, oporavljala se i psihički i fizički. Još uvek se, zajedno sa svojim princem, kome je zahvalna za podršku i to sto je bio uz nju svo to vreme, nada da je to kraj mukama. Povremeno se prisećaju i strepe, ali ipak očekuju sretan kraj.

Kada kroz medijske kampanje planiraju edukacije žena, pomislim koliko može biti opasno pred doktorom pokazati da nešto znate o bolesti, prenosenju, simptomima, jer time može biti povredjena njegova krhka sujeta, a vi optuženi da se "pravite pametni", a u suprotnom za neznanje, optuženi kao nemarni, bez osnovne kulture higijene tela i uma. Kada apeluju za dva minuta ginekološkog pregleda, nesporim najvažnija, pomislim koliko meseci ili godina mogu da potraju, pa i novca.

Posle cele priče mogu samo zaključiti da i oni pričaju dobronamerno, a kako god ovo moze nekome izgledati i ja. Nije pomenuto ni jedno ime, ni jedan grad, ni jedna ustanova, ni ordinacija. Apeluju oni na žene i devojke, pa i devojčice, a ja koristim priliku da apelujem i ja na njih. Nikako mi nije cilj da navučem bilo čiji gnev, nego upućujem apel za boljim uslovima i laksi pristup medicinskim ustanovama, njihovom osavremenjivanju, ljubaznošću i humanošću, prilagodjavanje poruka kampanja na uslove u kojima živimo i obzir prilikom obraćanja javnosti, jer nismo baš toliko i samo nekulturni, needukovani i nemarni, uvek smo više nešto od toga, mi smo i žene, devojke i devojčice!