Dok sedimo, ćutimo

Najugodniji trenuci su bili oni u kojima smo bili potpuno nemi i predati mislima jedno o drugom. Ne znam ni kako se to dogodilo, možda kao ljubav ili kao tombola, ali hodali smo jedno pored drugog, ne čak ni zajedno već kao dva poznanca, i dok su se polako teme trošile, postajali smo tiši.

Osam kilometara nije moglo brže proći, koliko u tih dva sata hoda. Ada Ciganlija kao da je oteta od samih cigana i podarena nama nevernicima slobode i ljubavi. Sve oko mene je mirisalo na smog, Beograd, maglu i nervozu, ali sam ipak na nebu videla mesec i mislila kako je to najdivnije mesto na Svetu. Ne čak ni zbog sagovornika, već zbog same mene, jer me pokreće ljubav prema ljubavi.

Koračala korak pred korak i pevušila gde li je sad u ovom glupom hotelu, i mislila o prethodnom susretu, mogla sam tako da prepešačim i do Južnog Pola. Sva tajna genijalnosti leži u njenoj jednostavnosti, stoga, slobodno mogu reći da smo mi prosto genijalni. Dva dlana koja su ušla jedan u drugi i tako se zajedno uparila, spoznali smo se na najjednostavnije načine koji su nas učinili genijalnima, što je postala naša svojstvenost.

Pa i sela ja na travu i položio mi on glavu u krilo, filmski podigla pogled i nasmešila se letu i svetu, a on meni. Tada mu možda i delujem kao najlepša osoba na svetu, kao njegova. I sve to u tišini, jer prija. Tišina nije precenjena, ona je neophodna. Ponekad, ako se zloupotrebi, zna da zaledi sva osećanja, ali ako se pravilno upotrebi, dve osobe zna da približi. Da produbi ljubav i spoznaju, da ih spoji u jedno.

Mi još uvek nismo jedno, tome je dugačak put prevale, ali pogledi koje dobijam i ljubav koju pružam, i tišina koju prizivam će svakako doprineti ujedinjenju dvaju stranaca jednoj blizini. Biće on tu, ni tako blizu ni tako daleko, ali dovoljno da me zavoli, da me ne zamrzi. To je najveća bojazan, da mu se ogadim, pa tišina da postane beg, a ne utopija.

A kad zatreba, tišini ću verovati, biće moja istina i način na koji je izrečena. Ako me i slaže, ako prestane i da me voli, neka ništa ne kaže, znaću iz tišine da čujem. Tišina je moj drug.

Nije potrebno podnositi žrtve, da udovoljavamo jedno drugome, niti da umremo za nekoga da bismo dokazali svoju ljubav. Genijalnost je u jednostavnosti. Jednostavnoj tišini, jednostavnom razgovoru ili jednostavnom poljupcu. Ko ne pristaje na jednostavnost, jednostavno nije genijalna osoba.