Kada je ušetala u naš studio nasmejana, energična i raspoložena za fotkanje, od prvog trenutka shvatili smo da se ona i kamera obožavaju i da je rođena za scenu, zato nas i ne iznenađuje zašto je izabrala glumu za svoj budući poziv. Dok je pozirala našem fotografu, uspela je i da nam otkrije nekoliko glumačkih trikova, ispriča da li postoji recept koji će nas rešiti dosadne treme i podeli sa nama svoje bjuti tajne!

Glumili ste u ostvarenju „Apsurdni eksperiment“, pozajmljivali glas u animiranom filmu „Lepotica i zver“, a sada se pripremate za predstavu „Hipnoza jedne ljubavi“ u Zvezdara Teatru. Recite nam šta vam je bio najveći izazov? 

Svaka od ovih stvari zahtevala je drugačije glumačke „alatke“, ali mislim da je suština uvek ista. Sa jedne strane, kreativnost ne može da se potroši, već što je više koristimo više je i imamo, i sa te strane vremenom posao postaje lakši, a sa druge - svaka uloga je drugačija i uvek se kreće iz početka. Volim izazove.

Kako izgleda jedan dan u životu mlade glumice?

Ne mogu da govorim u ime svih mladih glumica, ali ja se obično budim rano (nažalost) i idem na fakultet, uveče kad dođem kući prošetam pse i idem da spavam. A negde između stignem i da odgledam neki film.

Poznato da je da čak i najiskusniji glumci imaju tremu pred javni nastup ili predstavu. Kako se vi borite sa tremom? Da li imate neki ritual?

Iskreno, nisam sigurna da li za nju uopšte ima leka. Na primer, meni pomaže rad, rad i samo rad. Jedino na taj način glumac stiče slobodu i sigurnost da izrazi šta je naumio. Ali, ako bolje razmislim, to osećanje može da bude dobro i za neke stvari.

Da niste izabrali glumu, bili biste...?

Po mom mišljenju, svaka profesija pothranjuje drugu i zdravo je baviti se različitim stvarima. Volim medicinu i zaista me interesuje oblast zdravlja i sve šta ona uključuje.

Mnogo mladih u Srbiji odustaje od umetnosti i bira zanimanja koja su „isplativija“. Koji je vaš stav, da li može u našoj zemlji da se živi od glume?

Ne mislim da postoji nešto kao sigurna profesija, a posebno ne u našoj zemlji. Svako treba da prati svoj put i neprekidno se usavršava nezavisno od okolnosti, uverena sam da takav stav čuva zdrav duh.

Kako sebe zamišljate u budućnosti?

Nadam se da ću zadržati integritet i sačuvati radoznalost, ali i da će mi život pružiti priliku da iskusim stvari zbog kojih ću bolje razumeti svet oko sebe. Sebe u budućnosti vidim okruženu spasenim životinjama iz azila.

Nastavak vas čeka na sledećoj strani...