Intervju: Emina Jahović

Težnju da bude žena koja je svoju verziju sreće našla u porodici Emina Jahović ispunila je dobro osmišljenom organizacijom života, gde ima mesta za sve one koji pokažu da su im ljubav i prijateljstvo na prvom mestu

Pevačica Emina Jahović danas zna šta želi. A svesna je i šta ima. Muža koga voli, poznatog turskog pevača Mustafu Sandala i, pre svega, sina Jamana, koji joj poslednjih godinu i po dana otkriva suštinske vrednosti života. A našla se i na naslovnoj strani omiljenog magazina. Na fotografisanje za Cosmo došla je sa osmehom devojke čija blaga narav lomi i najokrutnije karaktere. Pokazala je svu svoju zavodljivost pred objektivima koji su nekako bili svesni pojave nežnih linija izrazito lepe dvadesetosmogodišnje žene. I svi smo se lepo zabavili dok smo pričali o braku, emocijama, muškarcima, ostavivši namerno iza sebe razočaranja, Evroviziju, bivše veze i sve ostale detalje koji imaju samo jednu svrhu - da odu u zaborav.

Da li vam je teško da budete lepi?

Mnogo sam radila na svom telu. Visoka sam 178 centimetara, a teška 56 kilograma i volim da sam mršava. U srednjoj školi su mi neki momci čak dali nadimak Emina komarac. Mada, ne izgladnjujem se i ne mučim, iako nikada nisam zadovoljna i mislim da uvek može bolje. Od šesnaeste godine intenzivno se bavim sportom, prvo košarkom, pa kikboksom, fitnesom, trčanjem... Sada treniram pilates. Brižljivo negujem kožu i telo, a šminku baš izbegavam. Posebnu pažnju obraćam na kosu, malo je farbam, koristim samo preliv, bitno mi je da nemam ispucale krajeve.

Znači, nega pre svega?

Koristim samo Kerastase proizvode, koji su dobri za uvijenu i osteljivu kosu kao što je moja. Za kožu koristim Sisley kozmetiku i blagi antirid oko očiju. I labelo je neophodan. Turska kupatila sa parom odlična su za kožu, a piling tela imam svakih petnaest dana. Trudim se i da pijem puno vode, iako je ne volim.

Živite lep život?

Nikada nisam zamišljala da ću živeti ovako. Svi smo čuli da pozitivne misli utiču na psihu čoveka, odnosno da, ukoliko mislimo o onome što želimo, postoji velika šansa da nam se to i ispuni. U mom životu je sasvim suprotno, sve ono što sam mnogo želela izjalovilo se, posebno ono o čemu sam pričala unapred. Ovo što sam i gde sam sada najviše volim.

Slikanje, reflektori, snimanje spotova...?

Ne mislim na pojavljivanje u javnosti ili slikanje u haljinama. Moja ljubav je pisanje pesama i pravljenje kompozicija. Ne planiram inače da sa četrdeset godina budem i dalje na sceni. Radiću produkciju i muziku. Moj život je bio vrlo težak, znam da donosim dobre odluke.

Niste živeli kao danas?

Moj otac i majka nisu imali neko nasledstvo iza sebe, a kao lekari nisu svrstavani u bogate i imućne.  Sećam se, kada su manje-više svi ljudi u Srbiji živeli teško, da nam je, recimo, i paradajz bio luksuz. Gledala bih tako, kao dete, u nekim situacijama komšije kako ga jedu. Kinder-jaje, gumene bombone i čokolade koje pucketaju u ustima... Sve to mi je bilo nedostižno u detinjstvu. U vremenima previranja i ratova, moja mama je stavljala u zamrzivač mleko i jogurt, koje nismo smeli da diramo, već smo čuvali za crna vremena. A bila sam prava devojčica, obožavala sam sjajne haljinice, koje sam nasleđivala od svoje starije sestre... Zato sada, kada imam, nikada se ne rasipam. Volim da kupim, ali samo ono što ću da nosim, nemam hirove.

Zvučite samosvesno, da li ste zaista takvi?

Moja mama je mnogo uložila u mog brata, moju sestru i mene. I mi smo sada uspešni ljudi. Ali nije joj bilo lako, bili smo zahtevna deca. Eto, posle smrti oca nije uvela u naš život nijednog muškarca. Ona čak nikada nije dozvoljavala da pričamo na tu temu, toliko ga je volela. Posvetila se nama, iako je tada imala samo četrdeset godina.

A vi ste imali samo jedanaest...

Da, samo jedanaest godina kada sam izgubila oca. I bila sama pored njega, u kući, kada je doživeo prvi srčani udar. To mi je najtraumatičniji trenutak u životu. Trebalo mi je vremena da se oporavim. Pao je na pod, dok sam ga ja bukvalno molila da ne zatvori oči. I nije. Tada. Mislim da tu noć nije preminuo u snažnoj želji da se to ne desi preda mnom. Desilo se posle dva dana. Ne prođe jedan dan, a da ne razmišljam o njemu i pitam se zašto nije video ni mene, ni mog brata, ni sestru, kako smo uspeli i izrasli u normalne ljude. Ostaje nam da se tešimo da nekako zna. Zato ne želim da ga obrukam, da uradim nešto loše.

Razmišljate po principu „zlatna sredina“?

Naprotiv! Iako je Sidarta rekao, dok je postizao nirvanu, da je nabitnije od svega naći srednji put, kod mene on ne postoji. Naročito kada su u pitanju emocije. Dok se provodim, onda se stvarno provodim. Nisam tip koji može da izađe na neku dnevnu kaficu. Jednom sam iz kluba „Magacin“ otišla direktno u Njujork i nisam uopšte spavala četiri dana. Doduše, tada nisam bila udata.

Ceo razgovor sa Eminom pročitajte u aprilskom Cosmu.